Ko ne zna i čita me od skoro, meni sestra već nekoliko godina živi u Španiji.

E sad:

- U petak (naravno) u jedan sat (13h) popodne zove mene sestra da mi kaže da joj treba hitno jedan dokument zbog nečega. Dokumentu treba da se udari apostil u sudu, overi kod sudskog tumača u Beogradu i pošalje superbrzo za Španiju
- Ja trčim u sud da molim da mi to urade odmah, pošto sam radila to ranije, i čekala dan do dva. Ne može ovde, jer se taj neki proces vodio u Majdanpeku, a za to je nadležan sud u Negotinu
- Fak. Gubimo dva dana u startu zbog vikenda
- Krenem da okrećem telefone da organizijem sve. Zovem tetku u Negotinu da sredi da se to završi u ponedeljak ujutru da bi odmah poslali za Bg.
- Zovem sudskog tumača u Beogradu da mu objasnim situaciju, ona žena majstor, izašla u susret, kaže skeniraj, pošalji, sve ću da prevedem i sredim, samo kad stigne dokument da udarim broj apostila i biće gotovo odmah.
- Zovem tetku iz Beograda da ugovorim da pokupi dokument koji stiže busom iz Bg-a i da ga odnese kod tumača i završi to.
- Zovem DHL da nađem najbrži način da oni to u utorak preuzmu od tetke iz Beograda i superbrzo pošalju za Španiju.
- Juče, u nedelju, pošaljem za Negotin.
- Jutros saznamo da taj dokument nema pečat o pravosnažnosti i da mora da se ide u MAJDANPEK i da se tamo udari pečat, pa da se vraća za Negotin po apostil i sve ovo gore navedeno.
- Ćale pozajmi auto i krene u Negotin, pa Majdanpek….

Ja poludela. Jebemti sistem i državu i administraciju kad mi jedan dokument šetamo po tri jebena grada po celoj Timočkoj krajni. Dok pišem ovaj tekst, dokument je negde u Majdanpeku i nemam pojma šta će se danas dešavati i kad i DA LI će se ikada ova ujdurma završiti.

Drugo,

Ja jesam dala otkaz, ali se i dalje nešto prejebavam sa bivšom firmom. O tome još ne mogu da vam pišem jer je sve u zvaničnim kanalima. I pošto su mi odbili žalbu neku, koju sumnjam da su je i pročitali jer su mi odgovorili kao da sam ja retardirana, juče sednemo mama i ja da ispišemo superžalbu i da je šaljem i ministru i svima koji ‘oće da čitaju.

Elem, kucam ja to jutros (ćirilica) i popunjavam neke formulare (ćirilica), a ne volim da pišem ćirilicom, od drugog razreda pišem samo latinicom, rukopis na ćirilici mi je odvratan a i imam i ogromne nokte koji mi otežavaju i kucanje i pisanje, pa to stvarno ne liči ni na šta. Pogrešim 200 puta. Pizdim. Zaheftam neka dokumenta pogrešno.

Završim napokon sve i krenem put najbliže pošte. A ona na letnjem vremenu radi od 12?!. Zaputim se put druge najbliže pošte, koja je istovremeno i najmanja pošta u univerzumu, a da ne spominjemo da su danas penzije i …. imate sliku.

Završim sve to, a kao šlag na tortu mi stiže telefonski poziv:

- E kad počinje SW konvencija, kad stižeš u Bg?
- Konvencija počinje u pola 12
- Aha, a ti si stigla ili si na putu?
- Majmune, konvencija je u nedelju, 19. Ja stižem u petak.
- Aaaaaaaaa, a što sam ja mislio da je danas?
- Zato što me zoveš samo kad si pijan i nikad me ne slušaš šta pričam.
- Aha, pa dobro onda, vidimo se tamo, ja ti šaljem poruku da se nađemo.
- Aman, ja stižem u petak, zar nećemo zajedno da idemo, šta ima da se nalazimo?!
- Pa ošišao sam se, pa sam hteo da te iznenadim.
- ?!? ‘Aj ćao.

p.s. Izvinite za sve greške u tekstu, nokti, jebi ga.