U mojoj zgradi živi jedna starija gospođa koja je dovela neke starce iz sela, baku i deku. Ne znam da li su njeni roditelji ili nečiji tuđi, u svakom slučaju čuva ih.
Baka i deka su veoma, veoma stari. Deda hoda kao ćirilično P toliko je iskrivljen, ima štap, a i baka je stara i teško hoda.
Ta divna žena stalno šeta sa njima tu ispred zgrade, siđu do školskog dvorišta, posede malo, ipak su ljudi stari, ne mogu mnogo.
Ja, fala bogu, kada ih god sretnem, kažem lepo ”dobar dan”. Popričam sa ženom, našalim se. Baki i deki kažem da samo guraju, da su k’o tinejdžeri, samo šetaju i piče, a jednom sam im valjda pridržala vrata od zgrade da uđu.
E sada, meni je sve ovo fala bogu normalno, nisam obratila pažnju na to kao nešto specijalno do danas.
Danas, jer majka malopre dođe i kaže i da je pričala sa komšinicom i da me ona bogznakako nahvalila. Te sam ja ljubazna, divna, ovakva – onakva, uvek se javim (?!), popričam, ”danas niko neće sa starci da razgovara”, pridržala sam im vrata jedanput (?!)
VATAFAK?!
Koliko je bre to tužno, kad se danas neko pohvali i to nahvali ohoho samo zato što ima osnovno kućno vaspitanje?!
Što kažem dobar dan? Što sam zadržala vrata?! Ovome ne mogu da se načudim, pa ima već jedno dva sata od kad mi majka reče. Šta sam trebala da uradim, da otključam vrata od zgrade, tresnem im ispred nosa i ne okrenem se?!
Mislim jebem ga, stvarno.
I kako se to bre ljudi ponašaju, kad moje obično, normalno, najnormalnije ponašanje, izaziva toliko hvale?!
Meni ovo uopšte nije jasno. Strašno.
maj 14th, 2011 at 13:28
Jeste strašno…
maj 14th, 2011 at 13:33
jao bre sto ti je sad ovde komplikovano komentarisati! umalo da odustanem na pola, ali ajde.. srecno ti preseljenje! elem, na temu ponasanja mladih danas, juce posle vaterpola neki klinja prica telefonom, secka uz ivicu bazena i pljune u njega! jednom, dva puta… moja drugarica s kojom bejah tamo (inace zena trenera vojvodine i psiholog po vokaciji) sva zgrozena htede da mu kaze nesto, muz je jedva smirio u stilu nema poente, a ona kasnije, kad smo opet neleteli na njega ne izdrza pa mu rece da to nije bas lepo, na sta je on sav zblanut odgovorio “jaaa pljuvao u bazen?! ma nema sanse!”… i tako…
maj 14th, 2011 at 13:48
Pa defiitivno je postalo nenormalno kad se neko pristojno ponaša. Naše komšije se takodje iščudjavaju nad našom decom (ljubi ih majka), pošto su jedini u zgradi (od njih dvadesetak) koji se jave. Komšije koje su nam u kući bile 100 miliona puta, kao i mi u njihovoj, prodju k’o da nas nikad u životu nisu videli. Sedmi i peti razred, mali, ne znaju?! Luka pizdi što neki nastavnici nikad ne odgovore na “dobar dan,” teško bre to da zineš, zamara. A treba decu nečemu da nauči. Jebi ga, šta da ti kažem, sve se nešto naopako izrodilo.
Mnogo sitni ovi smajlići, a ja čorava, ko zna kog sam ubola!
maj 14th, 2011 at 14:08
Tuga pregolema…
Posto spadam u te neke srednjake, mada nikako to da ukapiram, i sama posmatram tu klincuriju.
Neki protrce pored mene i zalupe vrata, boli ih cosak a druga deca me pitaju kako ste, a ja u zbunu, persiraju mi jebote!
DakleM, sve je stvar kucnog vaspitanja, tebe tvoji dobro vaspitase
maj 14th, 2011 at 14:14
Malopre u apoteci ulazi žena sa bebom. Onog momenta kada je stala u red iza mene, zamolila sam je da odmah ode do šaltera. Za to vreme dvoje matoraca ispred kuliraju, a ona čeka. Ponovila sam i treći put, na šta mi je mlada mama odgovorila kako beba nije bolesna, pa sam morala da joj kažem da je dobro što je tako, ali da je možda neko od nas bolestan i da beba bez imuniteta može da nastrada.
Tek onda su odreagovali ovo dvoje ispred.
Dok je izlazila dva puta mi se zahvalila.
I ja nisam mogla da verujem.
Na čemu?
Ovo za “dobar dan komšija” kao da smo svi sišli sa Jupitera, pa se ne znamo, ali zato namerno glasno prozivam komšiluk kad ih sretnem, da ih bude sramota.
A Sanjina slatkica zna da se javi i preko ulice, ljubim je malenu.
maj 14th, 2011 at 14:29
hehehe, a ja i na engleskom umem da se javim, pa ti vidi,lol!!!
Ipak je tesko biti fin!
maj 14th, 2011 at 14:53
Mahlat, to…
Suzana, nije komplikovano, a dok ne nađem novu temu, što je nemoguće izgleda, ova OSTAJE! Naviknite se
Hvala.
A što se tiče ponašanja, ova tvoja priča me podseti na mog druga u busu, gde dečko jede bananu i baci koru kroz prozor, moj frend mu kaže da to nije lepo, a ovaj mu odgovori ”Pa šta si hteo, u autobus da bacim?!”… tol’ko
Sanja, ali jeboteeee ja ne mogu da se pomirim sa tim da je normalno da budeš nevaspitan. Jebem ti ja to i sve.
A tvoja deca (ljubi ih majka) su divna. Luka i ja se ispričamo divno, a Maška kad god me vidi izdaleka se zatrči da me zagrli.
I smajlići su super, nema bolji. Ovi jedino ‘oće da rade
Zelena, jeste stvar kućnog vaspitanja, ali nije bre normalno da skoro više niko nema isto!! Ovo iz posta ne bi trebalo nikome da bude za pohvalu, već normalna svakodnevnica.
Suske, na žalost, tih primera je sve više i ja ne mogu da se pomirim sa tim da je to naša svakodnevnica, iako znam da jeste. Prosto mi dođe da plačem ili da resetujem čovečanstvo. Mnogo bre to sve meni strašno.
A Sanjina slatkica je stvarno slatkica. Obožavam je
Deda, det iz bikaz ju spik ingliš veri gud
Jeste, teško je izgleda u p.m. biti fin, ali ja sa tim teško mogu da se pomirim
maj 14th, 2011 at 16:36
Deda spomenu da je teško biti fin. Nigde ne mogu da nađem serijal “nije teško biti fin” koji se emitovao na RTS-u u kome su nam direkno pokazivali kako nije kulturno čačkati nos, bacati đubre na sred ulice i mnoge druge banalnosti…
Dok se emitovao pomenuti sadržaj upitah se gledajući neku od epizoda, mi kao da smo debili, sve treba da nam se crta…
Mislim da je krajnje vreme da ponovo krenu sa prikazivanjem a ne da po stoti put repriziraju otpisane, vruć vetar, porodično blago
maj 14th, 2011 at 19:08
Jes’vala Exxx.
maj 14th, 2011 at 20:50
Exxx, i kada se puštao taj serijal ja nisam mogla da verujem da nam tako nešto puštaju i malo sam se osetila uvređenom.
Ali, izgleda da nam to stvarno treba. I baš umesto gore pomenutih serija.
Vidim da se i elektra slaže
maj 14th, 2011 at 23:23
samo da ti kazem da vec cetiri dana imam temperaturu 40, ako preteknem, pisacu i nesto smislenije, a sad da ti cestitam novi domen i da ti kazem u vezi sa prethodnim postom – da ja mogu da biram, ja bih volela da moje dete obrazuje neko bas takav kao sto si ti.
maj 15th, 2011 at 00:03
Magi, ovo mi je najdraži komentar koji sam ikada dobila. Puno ti hvala, nemaš pojma koliko mi znači i koliko mi je puno srce sada
Hvala na čestitkama, a ti da prezdraviš i nemoj da ”pretičeš”. Ajde budi dobro
maj 15th, 2011 at 01:03
Maheri su starci, znaju oni kako treba sa “današnjom omladinom”.
maj 15th, 2011 at 02:30
Braunović ,
maj 19th, 2011 at 10:22
Jeste strašno, ali gledaj to ovako. Zamisli da si ih poljubila za laku noć i držala im kišobran do samoposluge… Stavili bi te u Politiku u rubriku Pisma čitalaca… Objavili bi na radiju… i dobila bi svoju pesmu… Niko niko kao ti…. I nikad niko…
A sada ozbiljno… Nadam se da kada mi budemo stari da će biti više ljudi kao ti. 
maj 19th, 2011 at 12:58
Branko Baćović,
Sarkazam, i love it. Mada je ova zemlja totalni cirkus i dovedena do apsurda, da me ni to ne bi začudilo. Naslov u kurirupresualo ili tako nekim sličnim novinama ”Skandalozno – devojka držala kišobran starijim osobama” 
A sada ozbiljno: Hvala, ali to ne treba da bude stvar za nadanje. To treba da bude svakodnevnica. Tužno