“Čuvajte se onih koji su ostavili cigarete, jer kad’ jednog dana zaključe da niste dobri za njih, ostaviće i vas“ – Duško Radović

Ja sam pušač. Strastveni. Ubijam mnogo cigara dnevno. Ali mnogo. Uživam u svakom dimu, tresem se bez cigara, neupotrebljiva sam bez cigareta. Ne želim da ostavim cigarete, a i da hoću – neću! I APSOLUTNO odbijam da umrem od toga. Ja ću da umrem ili mnogo spektakularno ili mnogo glupo. Nema treće.

Ali isto tako, kao pušač, se maksimalno trudim da ispoštujem svakog nepušača. Uvek poštujem zabrane pušenja, kad uđem u nečiju kuću, pitam da li sme da se puši, ako ne može, pijem kafe po terasama ili se ne zadržavam dugo, sve u svemu, trudim se da budem maksimalno fer.

Elem, uz dužno poštovanje svim divnim nepušačima i ostavljačima cigareta, postoje dve vrste ljudi iz ovog soja koji me jednostavno isteruju iz takta.

Prvi, Gospodin/đa Nepušač Sveznalica. Taj/ta nikad u životu cigaretu zapalili nisu, ili ako jesu oni su odmah videli da im to ”ne treba u životu, bacili i NIKAD se okrenuli više nisu”.
Elem, ti isti znaju koliko su štetne svake cigarete na svetu koje postoje, a pogotovu marka koju ja pušim. I tačno šta radi svakom mom organu. I kako ću teško i dugo da umrem. I što ne ostavim? Pa nisi ti toliki pušač! Ja da sam na tvom mestu, ja bi’ to bacio/la i nikad se ne bih okrenuo/la.

Ti isti me gledaju sa neke meni nejasne visine i upućuju mi neverovatan pogled pun gađenja kad zapalim cigaretu gde smem, mogu i niko mi ne brani, a oni su tu. I izvode mi razne egzibicije, mašu glavom i rukama, uzdišu i njište jer sve ”ide dim u njih”.

A svaki moj postojeći ili nepostojeći finansijski problem rešavaju mojim ostavljanjem cigareta u fazonu ”Samo da ostaviš cigarete i moći ćeš da letuješ na Maldivima tri meseca”

E neću, baš neću!!!

Drugi, oni koji su pušili stodvadesetiosamgodina i onda su jednog dana rešili (naredila im žena, šef, čitali Koelja ili nešto slično) da prestanu.
I manje više su uspešni u tome. Njihova svaka rečenica, kada vas vide sa cigaretom, počinje sa ”Ej, što ne ostaviš to, vidiš kako JA, samo sam jedan dan bacio/la paklu, sad samo, ako zapalim jednom dnevno, posle ručka, ta mi najslađa…”

Oni vam opisuju sve boje, sve mirise, ukuse ma SVE što propuštate zato što pušite. I konstantno vas dave svojom herojskom borbom protiv cigareta, očekuju vašu podršku i saučesništvo u istoj.

E neću, baš neću!!!

I ponavljam za kraj, zaista poštujem sve normalne ljude koji ne puše, i iskreno se divim ljudima koji su želeli i ostavili cigarete, ali ova dva gore opisana tipa me izuzetno nerviraju i sad sam mnogo iznervirana i morala sam da napišem ovo.