Ja sam oduševljena. Prvo. Zato nemam pojma na šta će ovaj post da liči. Kao drugo, posle prvobitnog oduševljenja, spopalo me nešto što ću nazvati stid.

Ovako, ”prvi srpski animirani film” – Edit i ja, je imao premijeru 28 septembra (na moj rođendan) 2009 godine. Po wikipedi, kaže da je bio na četvrtom mestu gledanosti u našim bioskopima.

A ja o tome nisam imala pojma. Nikakvog!! Odatle ide stid.

A sad ide oduševljenje. Bog blagoslovi mog prijatelja Burtona što krenuo da me cima pre jedno mesec dana da gledam taj film. Ja bila zauzeta politikom, pa eto tek danas ga odgledah. Dva puta. Morala sam.

I zinula sam od oduševljenja! Raspametila se. Filmove obožavam, to znate. SF obožavam, geek sam, to sam isto negde spomenula.

Priča je SVETSKA. Pizdarija koliko je dobra, još uvek ne mogu da se oporavim, pod utiskom sam, vrtim filmove po glavi i ježim se od oduševljenja koliko je dobro.

Animacija predobra, ideje fantastične, futuristički Bege fenomenalan, detalji presavršeni, humor odličan. Ma bre SVETSKI.

Rekla sam već da sam ga odgledala dvaputa danas, odgledaću ga još 300 puta dok ga ne svarim. Odgledala i one dodatke, ”making of” i tu se još više oduševila. I rastužila.

Pravili ga u jednosobnom stanu, na Bogznakkakvimračunarima, drugari se skupili. I što mi milo što takvi ljudi postoje, pojma nemate. Što mi krivo što se za to više ne zna, opet pojma nemate.

I izađoh tako iz kuće, zaputim se na kioske, da ga kupim, NEĆU da ga režem ‘oću da ga KUPIM. Da to malo para ode njima, zaslužili su. Hoću bre da im se zahvalim što su napravili nešto tako dobro. Što su kreativni, ambiciozni, što postoje, što mi malko povratili veru u čovečanstvo. Mame mi. Mnogo sam se oduševila. Eto koliko je malo potrebno me čovek usreći.

I evo vam trejler. Vidite. Nađite film, odgledajte, predobar je!!