Raslinavili smo se ovih dana i ćale i ja. Ja premrla od stra’ da nisam zakačila ovo svinjsko. Kakva sam kljakava i sa nula imunitetom, ne bi me čudilo. Kupila mi mama odma’ onaj ekomer za imunitet, trošim čajeve, vitamin c i ostala čudesa. Zdravstvenu još uvek nemam jer kad si posle 17 godina školovanja završio svoje skupo i teško visoko obrazovanje, nemaš posao a nemaš ni zadravstvenu. Mada, ionako se kod nas čeka dva dana kod lekara sada, a ovi ne bi razlikovali boginje od svinjskog gripa.

Ćale uzeo odmor od nedelju dana. Juče. Od juče smo počeli da se svađamo. Prvo kad sam prijavila da sam bolna. Počeo da se dere na mene. Pričala sam vam o tome da je to mehanizam odbrane kod njega, da krene da se dernja kad ga stra’. I tako krene on meni da se dere kako se ne oblačim dovoljno i da sam zato stalno bolesna. Ja uzvratim paljbu da to NIJE TAČNO, gle kako sam obučena, gle kako se oblačim, jorgan sam izvukla još u avgustu i ”pogle’ me bre, spavam u džemperu!!”. Onda je promenio dranje da nisam bolesna zbog toga što se ne oblačim premalo, već zato što se oblačim previše. Odlučila sam da nema šanse da pobedim u toj raspravi i povukla se u svoju narandžastu sobicu da tupim po internetu…

… kad ono – Đoka Pavlović, d’izvinete. Internet odbija saradnju, na sitno, već neko vreme. Samo se isključi, pa se ponovo uključi, pa se isključi itd. Vratim se kod ćaleta po hiljaditi put da mu ukažem na taj problem i da ga teram da zove nadležne da vidimo u čemu je problem i da isti rešimo. On odbija. Ja penim. On peni. Opet dezertiram u sobu.

Posle određenog vremena, proviri njegova glava sa molbom da mu skuvam kafu. Posle je mirno igrao igricu i pio kafu, dok sam ja pizdela oko interneta.

U toku dana, svađasmo se još malo oko tog istog interneta, dok me negde pridveče nije obavestio da je identifikovao problem na njegovom kompu (vezani smo na istu kablu za net) i da ga rešava. Ja srećna. Rešio problem, radi. Lepo.

Ustanem jutros, pripremim klopu, zakucam se da čitam i da se probudim kad opet isti Đoka Pavlović. Zapenim opet. Ćale spava, uživa u odmoru. Već se radujem današnjem danu kako će da izgleda.

…a da, pao je sneg. Duva vetar. Ima – 300 napolju. MI JOŠ UVEK NEMAMO GREJANJE!!!!! Sve manje mislim da sam obolela od bilo kakvog gripa. I mislim da još treba da se oblačim.

Najebasmo ga ove zime. Smrt nekome!