Jučerašnji post me inspirisao da malo filozofirkam danas. U stvari ne toliko post, koliko komentari i na šta su se fokusirali. Na primer, ja sam mislila da će se ljudi smejati i reagovati na upaljač genijalnu i otkačenu ideju mog frenda, ali ne. Svi se uhvatili za prdenje. Nije da imam nešto protiv, nego mi interesantno.

Ljudsko telo mi nikada nije bilo grozno (osim nožnih prstiju, ali to je već moja privatna patologija), samim tim sve što dolazi i izlazi iz ljudskog tela mi nikada nije bilo strano i grozno.

Ljudi piške, kake, znoje se, prde, podriguju, povraćaju, izlučuju sekrete i ostale telesne tečnosti. To se meni dešava, dešava se svakoj drugoj osobi na ovoj planeti, pa mi samim tim nikada nije neprijatno, niti mi je neprijatno zbog nekog drugog.

Nije mi jasno zašto se ljudi stide kada moraju da obave osnovnu fiziološku potrebu. Ide ti se u wc, pa šta? ”Puštaju ti se gasovi”, opet pa šta? Bolje da ga pustiš, nego da se suzdržavaš, nije zdravo. Oznojio si se, pa te sramota, opet zašto?

A onda taj famozni, precenjeni sex. Kad pomislim na mlade, nevine i naivne devojčice koje gledaju američke ljubiće koje zamišljaju krevet u obliku srca, post laticama ruža, sa sve mirišljavim svećama i predstavom da će zemlja da se trese, odma’ mi se plače. Nikom ne pada na pamet da se ljudi znoje, izlučuju svakakva čuda, trapavost i tako to.

I koja je poenta ovog brljanja, nije mi bre jasno zašto se ljudi stide svog tela i normalnih fizioloških potreba, a ne stide se svoje gluposti, idiotskih postupaka i još idiotskih stavova.

Eto to.