‘Oću nešto mnogo pametno da vam kažem, ali uopšte ne znam kako će da ispadne. Zašto ne znam? Epa moram da vam ispričam sve od subote.

U subotu sam pravila graduation sedeljku za moje prijatelje, da se počastimo. Dan pre toga moja majka i ja smo imale sledeći razgovor:

- Ja ću da vam spremam neku hranu da jedete
- Dobro
- Ma mrzi me da vam spremam hranu
- Dobro
- Mora nešto da jedete, bićete mnogo pijani
- Dobro
- Kupićemo grickalice
- Dobro.

Subota ujutru mama i ja idemo do maxija (namerno ga napisala malim slovom). Natovarimo tu čipseve, smokije i ostale zajebancije, još plus neke stvari za kući. Stanemo u red. Hvala Bogu samo dve kase rade, zašto će više, subota je ujutru, tad ljudi najmanje pazare. U redu vodila intersantan razgovor sa babom koja se samo pojavila pored nas. Ja joj lepo objasnim da je red jedno kilometar iza nas, ona se smrtno uvredila i rekla ”Ja da čekam red?! Zbog jedne tegle?!”. Moj pogled je verovatno ubijao, pošto je neka gospođa njena pomerila da se guraju u onaj drugi red.

Doteglismo ono kući. Posle ručka krenusmo po piće. Rakiještine smo završili ranije, tako da to nije bio problem. Ali gajbe piva jesu. Ispomoć u vidu ljudstva od ćaleta i Burtona sam imala, ali auto nemam. I tako smo mi secali gajbe, uzbrdo. Ja jesam nekad radila po kafanama, i nikad mi gajbe nisu bile teške. Sada jesu. Postala sam krhko i nežno bićence, i apsolutno nesposobna za bilo kakav fizički rad. Kad sam stigla kući, već neka žila pored kičme mi se istegla i počela da kuka, a ruke mi se tresle pola sata.

Sedeljka kao sedeljka je bila odlična. IQ u opadanju -300 i lepo pijanstvo. Poslednji gosti otišli sutra u 13h. Sve sam ih lepo ispratila, sredila kući. Legla da spavam malo i probudila se siva. Modrice po celom telu. Jebemtigajbedatijebem. Noge sive. Kao da me neko bičovao. Ja, kao da sam titrala gajbe do kuće. Ostatak tog dana sam provela u revitalizaciji. Nisam se revitalizovala.

Ponedeljak, ceduljica, radni zadaci, ukenjala sam ručak, zaboravila da posolim, ubljutavila ga skroz.

Otišla kod drugarke na godišnjicu braka, tu popili koju rakijicu jedne vrste, pa rakijicu druge vrste pa se razveselili.

Tu negde, počne vreme da se okreće u nazad. Stigne mi poruka od druga iz osnovne, koji već 10 godina ne priča sa mnom. Naljutio se čovek pre nekog vremena na mene, doduše sa pravom, i čvrsto rešio da ne govori sa mnom. Ja tada kumila i molila da mi oprosti, on jok. Posle određenog vremena, ja prestadoh, odrastosmo, ukapiram da sad i da ‘oće da priča sa mnom, ne poznajemo se. I tako mi stiže sinoć poruka od njega (jebemliga odakle mu broj), da li sam slobodna tad i tad, u toliko i toliko sati. Ja buljila u onaj telefon, buljila drugarka, žmirim, ma nije mi jasno. Deset godina neće čovek da razgovara sa mnom, sad odjednom mi određuje vreme i mesto. Ja, kao za baksuza tada nisam u gradu, to mu napišem, jel’ mu odgovara taj i taj datum. Kaže važi. Ne mi jasno i dalje.

Posle toga, javlja mi se drugarica i iz osnovne i iz srednje, koja više ne živi ovde, zove me da se vidimo. Može, kažem, svrati oko 10. Bar alkohol imam da je ponudim, ostale mi neke jebene gajbe, pošto sam ih uzela kao da ću kafanu da otvaram. Svrati ona , zapismo se, zapričasmo, prijatno nam bilo, obrni – okreni, pola 5 ujutru. Ode ona, izljubismo se. Ja pospremila malo. I u krevet. U 7 mi zvoni sat. Imam obaveze. Oči mi kao dve crvene ping – pong loptice, sve me boli, modrice postale zeleno – ljubičaste, ona žila na leđima me još uvek zajebava i ja krenuh sa izvršavanjem te obaveze mi. Završim. Dođem.

I šta sam htela da vam kažem? Da sam mnogo uska. Da uopšte nisam pametna i široka kao što sam mislila. Da su me neka moja neznanja (nikad ne znam kako se piše, eto!!) i predrasude bacile na dupe. Da sam postala preveliki cinik. I da sam rešila pod hitno to da menjam. Da ću od sada da napravim oči i na leđima i na dupetu. Da ću da posmatram još sitnije sitnice. Ne gledam dovoljno široko, ma koliko god da sam mislila da jesam. I drago mi je da sam to primitila.

I to sam htela da vam kažem, ali zbog svega što se izdešavalo od subote, nisam u stanju to da napišem onako lepo i elokventno kako sam zamišljala.

Dobro jutro. Ja se vraćam u krevet sada.