Noćas mi se smejao jastuk. Ne onaj na kome spavam, već onaj drugi. Prazan. Do mene. Imam veoma zloban jastuk. Smejao se celu noć. I jutros kada sam ustala.

- Opet si (se) zajebala, kaže mi jastuk.

Ja ćutim. Ne znam šta da mu kažem.

Nemam vremena sada da razmišljam o tome. Ne mogu ponovo da razmišljam o tome.

Znam da ću sada reći stvari koje nisu baš tačne ako progovorim. Znam da će mi biti posle krivo.

Moram da sklonim jastuk. I još neke stvari. I još neke…

I žao mi. Ali tako je.

Bezveze, ali tako je.

Nije prijatno, ali tako je…