Stvarno bih volela da mogu da pišem kao neki od vas. Stvarno. Da kažem mnogo toga, bez detalja, bez opisivanja, a da sve bude jasno.

Stvarno bih volela da sam neke stvari odradila drugačije oko ovog bloga. Da sam umela da ih uradim drugačije. Te fore oko anonimnosti. Ali ne umem.

Stvarno bih volela da nemam konstantnu potrebu da se objašnjavam i analiziram do besvesti

Stvarno bih volela da sam debelokožac.

Stvarno bih volela da me ne povređuju stvari koje me povređuju. Da nisam na emocionalnom nivou deteta od četiri godine

Stvarno bih volela da me baš briga za neke stvari. Ali ne mogu. Ne umem.

Stvarno bih volela da se osećam dobro sada, ali ne mogu. Ja hoću, ali ono neće.

Stvarno bih volela da ne osećam glupu krivicu zbog raznih stvari sa kojima ja uopšte nemam veze.

Stvarno bih volela da mogu da oteram razne u zvezdice. Mislim mogu, al’ ne mogu.

Stvarno bih volela da nemam konstantnu potrebu da razjasnim.

U stvari, najviše bih volela da nemam potrebu da me SVI prihvate i vole, ovakvu kakva jesam.

I stvarno, ali najstvarnije, mi se ide na more….