Znate koliko volim da sumiram stvari, i evo je još jedna godina, a ja nemam pojma kada se završila, ali kada je pogledam unazad jes’ bila jako uzbudljiva.

Ponoviću opet iako sam rekla hiljadu puta do sada, ovo je godina kada sam odrasla. Pre toga bila sam dete, jeste malo me je sramota što sam tako zaostala u razvoju, ali tako je.

Ove godine sam skupila snage da se bavim svojim životom onako kako treba, da realno sagledam probleme, i da nađem najbolji način kako da ih rešim.

Rešila problem sa svime što me je emocionalno vuklo dole. Presekla i dosta.

Rešila problem sa zaposlenjem koje mi nikako nije odgovaralo, presekla, dala otkaz, skandalizovala javnost.

Promenila grad koji nije imao više ništa da mi ponudi i koji me je vukao dole.

Pisala sam da mi nije bilo svejedno da to uradim. Da ostavim sve i da dođem u Bg. Bila sam preplašena, ali sam znala da sam morala da to da uradim.

I da kažemo da je moja hrabrost bila nagrađena srećom u početku. Da sam se uspela snaći, tu u početku, veoma brzo.

Stekla nove prijatelje.

Napravila zdravstveni problem zbog izokrenute slike o lepom koju nam nameće masovna kultura. Radimo na tome sada, lečimo. Biće okej. Pomirila se sa činjenicom da nikada neću biti mršava.

Borila se sa administracijama i pobedila.

Krenula da volontiram u Svratištu i sebi popunila srce više nego ikada. Zavolela sjajnu decu, učila sa njima, igrala se, smejala, plakala, pevala, igrala, kitila jelku, putovala, delila ljubav. Ne mogu vam opisati koliko sam ponosna na taj deo mog života. Koliko me je oplemenilo to što sam njih upoznala. Koliko sam novog naučila od njih, koliko mi je stalo do njih.

Šta god da se bude dalje dešavalo u mom životu, gde god ja budem išla, znam da ću uvek biti tu, za njih, u Svratištu. Volim ih.

Upoznala nekog posebnog. Nekog ko mi je pomogao da vidim koliko zaista vredim. Nekoga ko me čini srećnom. Nekoga koga ja želim da činim srećnim. I to je lepo. I toliko o tome.

Realno, mirna sam i zadovoljna. Realno, treba mi posao. Još to da nađem, da budem pokrivena sa svih strana. Znam da ću onda naći još nešto čemu ću da težim i šta će mi faliti, ali to je normalno. I ljudski. Samo što sam sada odrasla, i znam da će biti sve okej.

Do tada, ja spremam poklone i pakujem ih, jer volim ove praznike, podsećaju me na dom i porodicu, i malo sam tužna što nisam sa svojima, ali i to je okej.

Bila je ovo veoma dobra godina.