Da vas pitam nešto ozbiljno, koliko vi spavate?

Ja u mojim depresivnim fazama sam znala da opičim po dvadeset sati dnevno i da mi uvek treba još, ali to je medicina, psiha, to mi jasno.

Od kada sam se preselila, radim dvesta smena i tri posla, imam rokovnik i obavaze kao manijak, uhvatila sam sebe kako spavam po 3 do 4 sata i da mi je dovoljno da bih funkcionisala. Umorna sam, ali funkcionišem.

Juče, posle paklene nedelje dođem kući, spremna da se ošinem od spavanja, nemam obaveza danas, uglavim se u krevet u pola 11 rešena da se ne probudim pre trinaest H, da se energetski restauriram i probudim se u pola 6. Pola faking 6.

Budna. OVOLIKE mi oči. Nema šanse. Pokušala nešto da se vrtim, probam, ma jok.

Tražim ovde po netu, kaže internet da mi je potrebno od 7 do 9 sati sna, pa kontam, jesam spavala toliko noćas, al’ opet, valja se nadoknaditi prethodno.

Te vas pitam, ne bilo vam zapoveđeno, što ja ne spavam kad mogu i koliko vi spavate?