Prvo, morala sam ovakav naslov da stavim u skladu sa prethodnim postovima, ko me čita, zna.

Član sam BITNO organizacije od njenog osnivanja, ali sam bila neaktivna po pitanju organizacija ranije zbog obaveza na faxu i tako još nečega.

BITNO kao organizacija je rešila da krene u Bitno Karavan, gde će u manjim gradovima i opštinama podizati svest ljudima o internetu i njegovim beskonačnim mogućnostima korišćenja.

I tako je dogovoreno da se ode u susedni nam Majdanpek i da se održi prezentacija na temu BITNO na internetu koja će se baviti osnovnim stvarima koje bi čovek trebao da zna.

I dosta o tim generalijama.

I tako smo mi sedeli, neki smo pili limunadu bez šećera, a neki oni što vole i dogovarali tu prezentaciju i oni meni da ja nešto prezentujem. Ja sam bila više za to da kuvam kafe i nosim burek, ali oni rekoše ne i da moram.

Dobro, moram. Dogovorismo, kako šta, kad i dođe vreme da se krene na put.

Gledala ja ranije slike i klipove sa njihovih putešestvija, ali to doživeti je nešto neverovatno.

Elem, na put krenusmo Suske, Deda, Igor, Miloš, Zoran, Walter i ja. Ono što treba da znate na početku da smo mi veoma ozbiljni ljudi koji sve vreme umiru od smeha. Bar sam se ja smejala kao manijak.

Pauzu za slikanje pravili smo kod genijalnog znaka You can’t stop the rock ‘n’ roll, zatim balvani na balvanima, zatim ispred/iznad Majdanpeka gde se naša ekskurzija glupirala, a druga vozila zastajala da vide šta to ovi čudni ljudi rade i da nam provere registracije.

Stigosmo u Majdanpek, gde nas dočekaše divni ljudi i odveli na kafu dok najbučniji kamion Komunalac pere ulice. Kafa je bila odvratna. Jebi ga, moram nešto da gunđam, ali to je jedina stvar za koju gunđah i tu završavam.

Predavanje. Ja sam iskreno bila malo zabrinita zbog dolaska, jer iz iskustva znam da ljudi koji dolaze na ovakve prezentacije uglavnom su već u tom svetu, a naše predavanje je veoma opšte i zaista za početnike.

Ali, sala u kojoj smo bili je bila puna, ljudi koji su došli bejaše fenomenalni, a naše predavanje se čak i malo odužilo.

Kažu da ih nisam obrukala, pošto su oni već veterani u svom poslu. Dadoše mi par kritika i komentara, sve je to uvaženo i notirano.

Po komentarima koje smo dobili od ljudi, rekoše da je bilo dobro. Moj utisak je takođe takav. Veoma mi se dopalo.

Onda su nas isti divni ljudi vodili na piće i klopu i mene na normalnu kafu. Neki smo pili kafu i nešto bez šećera, a neki su pili pivo i jeli pice. Sve u svemu, jedno sjajno druženje. Zbog ovakvih stvari sam ja na društvenim mrežama. Nisam zbog ovoga počela da pišem blog niti došla na tviter, ali taj svet fantastičnih ljudi, druženja i iskustva koji se otvori je zaista neverovatan. I mnogo je vredno.

Ispratismo se nekako i krenusmo na put. Opet smo stali ispred/iznad Majdanpeka da se fotkamo, pošto su neki bili prvi put u Majdanpeku i bili oduševljeni tim prizorom, kao i samim gradom. Tu je i snimljen noćni mod 2. Mnogo smo smešni.

Smejanje da ne spominjem. Prisutno je konstantno.

Opet smo pravili pauze da neki gledaju zvezde, neki da klopaju, da se priča o najlepšoj ženi koja je na skali do 1 do 10, broj 47 

Bilo je tu i nekog pevanja (volim, al’ ne umem, trpeli), pa se i Deda pridružio, pevasmo stare narodne hitove. Neki su to i snimili, ali uz zdušnu asistenciju naterasmo da se to obriše i da nikad ne ugleda svetlost dana na jutubu gde može štetiti ušima i mentalnom zdravlju auditorijuma.

I to je to. Ja ne umem drugačije da ga napišem.

Nisam želela da vam pišem o prezentaciji i o tome šta smo i kako smo to pričali. Želela bih da priča BITNO karavana zaživi što pre i uživo čujete tu priču. Da se vidimo. Družimo. I osetite tu atmosferu, ljudskosti, kakva se danas veoma retka nalazi i viđa.