Ne umem da pišem pesme
jun.25, 2011 in
Priče iz neke druge priče
Tako ja povremeno patim što ne umem da pišem pesme, jer postoje neke stvari koje ne želim da kažem onakve kakve jesu. Jer čim se izgovore naglas, izgube smisao, težinu, izližu se. A nisu iste kao sve ostale. Sjajne su. I blistaju. I grube su ponekad. Pa umeju i da ogrebu.
I pisala bih o svemu, koristila bih male reči da opišem velike osećaje i male događaje. Uvila bih sve to u semantiku, setu i poneki humor.
Tako da svi ožiljci, razočarenja, boli, životni neuspesi i tračci nade izgube ponešto od svoje težine i postanu pitki za čitanje.
A onda bi drugi uživali u tome, i pronalazili se u pojedinim delovima, iako realno ne bi shvatili šta su pročitali.
Al’ ništa, ja ne umem da pišem pesme.
jun 25th, 2011 at 21:24
Ponekad mi bude zao sto npr. Mali kameni nokturno nisam ja napisala… ili.. ma nije ni vazno. Kod mene, bre to sve na patetiku povuce. Ali eto, sto kazes, bilo bi fino kad bi se rijeci mogle tako nanizati.
jun 25th, 2011 at 21:24
Gore je kad umeš. Ljudi kojima su namenjene ih pročitaju, ili, još gore, misle da je neka druga o njima, i tu dođe do teškog belaja. Pesme su jabuka razdora i jezik tuge.
jun 25th, 2011 at 21:35
Dobra pesma
jun 25th, 2011 at 21:41
Vidiš da umeš
jun 25th, 2011 at 22:25
Ne umem ni ja pa ih pisem, mozes i ti!
jun 26th, 2011 at 01:15
Htedoh da kazem…ali mama ti je vec rekla
jun 26th, 2011 at 16:48
Eto ti pesme.
Sto me podseti na ovu: http://bit.ly/ka8qlo