Reših i ja malo da se ”bavim” aktuelnim događajima. Pošto sam bila indisponirana kada se ceo koncert i fama posle toga dogodila, evo napisaću sada, ali još uvek traje halabuka.

O koncertu Amy Winehouse koji je podigao svetsku prašinu možete pročitati kod Ive ovde, ona je to lepo napisala. Tekst koji je napisala Biljana Srbljanović povodom koncerta, a izazvao je neku polemiku, ovde. A jučerašnja vest kako je komičarka Chelsea Handler ”izvređala Srbe i Srbiju” zbog istog koncerta, nalazi se ovde.

Da krenemo.

Amy Winehouse slušam i volim. Prvi album sam preskočila kao i većina, otkrila sam je kod drugog koji je izazvao svetski bum, ali ne popularnom pesmom ”Rehab” već onom drugom ”Tears dry on their own”, kupila me tekstom ”I fucked myself in the head with stupid man”. Znači, slušam i volim. Jako je dobra po mojim kriterijumima.

Pošto ne živim na Marsu, svesna sam njenog problema sa drogama, alkoholom i čudnom vezom sa bivšim – sadašnjim – bivšim mužem. Za to bi mene generalno trebalo da boli dupe, kao i što me boli, žena peva, njena muzika je jedino što treba da me interesuje, ali kao što rekoh, svesna sam, kao i ostatak planete, da žena ima problema i veoma zavisnu ličnost.

Na koncert na Kalemegdanu nisam planirala da idem, jer sam celog života u finansijskoj krizi, a ona mi nije na spisku izvođača za koje bih prodala bubreg da idem. Ali, i da imam keša, verovatno ne bih bila dovoljno hrabra da kupim kartu za koncert baš zbog njenih problema, što nas navodi na sledeću stavku.

Oko teksta Biljane Srbljanović koji vam je linkovan gore, se povela neka rasprava na twitteru, jedni su pričali kako je tekst sjajan, drugi kako mnogo sere, treći i jedno i drugo.

Meni se tekst generalno dopao, ali se ne slažem sa par stvari. Kao neko, ko je veći deo svog mladog života proveo sa ljudima koji žive u narkomanskom paklu (a to jeste pakao, nemojte se nikada prevariti da je nešto drugo), jako razumem prvi deo teksta, citiram, ”Ona se upalila, sama od sebe, i sada nestaje pred našim očima, isparava, topi se, pretvara u atomski broj 79”

Narkomanija je strašna bolest, zlo, heroin tupi čelik. Ljudi sa tim problemom, se retko, veoma retko vade odatle. Ne mogu ni da zamislim šta slava, udar na ego i nezamislivo mnogo para rade od takvog čoveka. Mislim, mogu da vidim, ali ja nju ne posmatram kao ”raspalu narkomanku”. Meni je nje žao, veoma. Kad bih mogla nekako da joj pomognem, bih. Takva mi priroda. E tu sada dolazimo do dela gde Biljana u svom tekstu, kako kažu, ”sere”. Ona kaže da ”ulaže u Amy, tako što kupi kartu, da ona ima za šta ona hoće”. To je, generalno, budalaština. I ne želim da ulazim u analizu, zašto je ona to napisala. Ima pravo da piše šta hoće.

Isto tako činjenica je, da je posao Amy Winehouse da peva i od toga zarađuje. Ljudi su platili za taj koncert, za glas. Ja da sam bila tamo i videla onu tugu, prva bih besnela i ZAHTEVALA svoj novac nazad. Ne zato što mislim da je Amy došla mene da zajebe, već zbog celog tima oko nje, koji mora da su mnogo svesniji od svih nas u kakvim je ona problemima. I osuđujem ljude oko nje zato što je tako lako eksploatišu. Ne pušta se takav čovek na svetsku turneju. To se vodi za ruku u kolibu na planinu, sa tarabama i katancima za prvo vreme. Pa se seca na terapiju od najmanje godinu dana. Ako zaista želi takvom čoveku da se POMOGNE.

E sad, što se tiče ovoga kod Chelsea. U retkim trenucima kada gledam tv, ponekad pogledam njen šou i fino se nasmejem. Ona je politički nekorektna, surova, nekad previše vulgarna, nekad tupava, ali koncepcija je takva kakva jeste. Kao građanin ove zemlje se ič nisam uvredila tom emisijom. I ne pada mi na pamet da se vređam zbog takvih gluposti. Ima dobar komentar na onom tekstu gore za Borata i Kazahstan, kada su se oni pobunili zbog ismevanja, a nama sve bilo smešno i zabavno, a sad kada osetimo na svojoj koži, nije nam smešno. I ne da nam nije smešno, nego smo uvređeni i pravimo neke idiotske grupe po fejsu ”Bojkot Chelsea Chandler dok se ne izvini Srbima”. Jeste, baš je boli dupe.

Sloboda govora neosporno postoji, makar vi odlučili da ćutite ceo život ili pričali notorne gluposti ceo život. I to je to. Odgledajte The People vs Larry Flynt. Dobar je film. Ja ako naletim na njen šou, gledaću ga sa uživanjem.

A što se tiče Amy, pa….u ovoj zemlji svakog čuda za 3 dana dosta. Zaboraviće se i ona, ostrašćeno ćemo se baviti nekim drugim glupostima. Ja ću Amy nastaviti da slušam i uživam u njenoj muzici i da se nadam da će se nekim čudom naći dovoljno snažni ljudi da je izvuku iz pakla u kome živi.