Ja sam vam ovde pričala nekad malo o Tool-u, i kako volem da slušam i kako ‘tedoh da prodam bubreg da bih otišla na koncert i tako to.

Ta jedna rečenica mene zaintrigirala više nego ne znam ni ja šta. I odem pročitam recenziju. I dopadne mi se ohoho. I Ničea spomenuo. I probudi se nešto u meni što araluče Ivana moraš da gledaš film.

I skine film moj frend manijak sa kojim do besvesti gledam filmove. UzNemo picu, vino i pustimo…..

Prvo i najosnovnije, Valhalla rising nije film za svakoga. Nikako. Ako vam je plafon kod gledanja filmova Transformersi ili Gospodar prstenova, nikako se nemojte usuditi da gledate ovo. Biće vam dosadno

Digresija izlet: Dotični frend moj i ja već godinama izuzetno hejtujemo filmsko ostvarenje Gospodara prstenova, iz raznoraznih argumentovanih razloga, a ovde ću navesti samo jedan – pederski je! Tačka. I gledamo sinoć Valhallu i on sav uzbuđen meni : ”Ovako treba da izgleda Gospodar prstenova!”

Ovaj film je prvo vizuelni orgazam. Pošto je totalni minimalizam u dijalozima, fokusira se na sinematografiju. A sinematografija jedna od najboljih koju ikada videh. Toliko emocija iskazanih kadrovima. Mama mila.

I bez obzira na to što se film odvija sve vreme u eksterijeru, po brdsko-planinskim predelima i na otvorenom moru, sve vreme sam imala osećaj klaustrofobije. Pa vi procenite koliko je to majstorski urađeno.

A sad malo o priči, pa da povežem sve.

Priča jeste neobična i obična. Zavisi kako posmatrate život. Imamo heroja, koji je u stvari arhetip ne heroja. Psihopata čovek. Skoro pa zver. Radi na osnovnom instiktu preživljavanja. Život ga je doveo u situaciju da radi strašne stvari, tako da emocija nema. Ili bi tako trebalo da izgleda. Ja sam doživela to kao nekoga ko ne sme ni da zaviri u svoju emocionalnu stranu jer to ne bi preživelo.

Spletom okolnosti i razradom situacije, naš protagonista kreće na putovanje. Fizičko i metafizičko.

I oba su sjajna! Fizičko – gore rekoh, brdsko – planinski predeli, otvoreno more, perfektna sinematografija. Neću da vam odam priču, besmisleno je. Ona se mora doživeti.

Ja filmove u svojim privatnim ivanizmima delim na različite kategorije i fijoke, a jedna od njih je na filmove koji se razumeju i na one koji se osete.

Ovaj treba da se oseti. Ovaj treba da čačne dušu. Jer se, po meni, ovde o duši radi. Meni je ovo ”iskupljenje” film. Film o žrtvovanju. Ali ne za nekog drugog. Žrtvovanje sebe zbog sebe.

Ne umem da objasnim Valhallu. Imam toliko utisaka, mišljenja, emocija, pa kad krenem da pišem, rasplinem se kao manijak, pa izgleda bezveze. Samo pišem – brišem.

Ne znam sa čime bih ga uporedila. Asocijacije koje imam je da je nešto slično ovom filmu Jarmushov Dead Man, Stalker od Tarkovskog i Apocalypto Mela Gibsona. Ali ove asocijacije treba shvatiti vrlo uslovno, jer koliko god mogu da podsete, ovaj film je opet veoma različit od sva tri, kao što su i sva tri različita međusobno.

Još jedna stvar koja me je oduševila kod ovog filma je njegova sirovost. Sirovost u scenama borbi koja nimalo nisu spektakularne kao što se sve češće viđa u popularnoj kinematografiji. Nema ništa poetski i spektakularno u ubistvu. Nije ”lepo” prerezati nekome grkljan. Niti se to radi iz troskoka + kolut napred. Ne, svaka scena je urađena sa toliko sirovosti, brutalno, ali brutalno istinita. Toliko da fascinira, ne izaziva gađenje kao kod nekih, već daje čudan osećaj – da, to je to.

Režiser se u ovom filmu bavi i religijom, a i kako i ne bi obzirom na glavnu liniju filma. Film se bavi skroz egzistencijalističkim pitanjima života, smrti, kao i razloga za oba.

I možda bi ovakva priča mogla da se ispriča u bilo kom vremenu, ali upravo je kontekst, vremenski, istorijski, ta sirovost napravila od ovog filma jedno genijalno ostvarenje, koje sam ja već gledala dva puta u full-u, a više desetina puta se vraćala na neke scene da uživam u njima.

I šta više da pričam? Svašta napisah ovde. Meni je ovo moj novi omiljeni film. Prebio je sve sa prvog, drugog i trećeg mesta i ubedljivo drži prvo mesto na mojoj rang listi.

I mnogo mi je žao što sam propustila ovo ostvarenje, što mi je radar zakazao, ali mi je beskrajno drago što sam ga ipak odgledala i za to ću Goranu da budem večno zahvalna.