Znam, nema me, ali nemam ni šta da vam pišem.

Dosadan mi život, a ne razmišljam o sveCkim i fliozofskim problemima. Razmišljam samo o tome kako mora promenim, posao, platu, grad, kako imam 26 godina i živim sa mamom i tatom, kako nemam momka, muža, decu i kućicu u cveću, al’ rekoh ne mogu svaki dan da vas smaram time.

Elem, pao sneg, a kako on padne, ja tako padnem u hibernaciju i ne izlazim ako ne moram. Pos’o – kuća, i eventualno neki prijatelj, da bih ih zadržala, pošto ih i ovako malo imam.

Zanimljive situacije nemam. Na poslu glumimo idiote, pušeći ispred dvorišta na -300, ionako nas deca mnogo poštuju, tek sad će da imaju novo stečeno poštovanje prema nama.

Jedan dan mi se dete ispovraćalo na sred časa, ostala krenuše da se guše, sve sam isterala napolje da ne naprave lančanu reakciju i to mi najinteresantnija situacija na poslu koju sam imala u poslednje vreme.

U sredu sam otkrila jednu seriju i to dosta kasno, jer je krenula sa emitovanjem 2008, koja zadovoljava sve moje geek kriterijume i od tada pa do danas dupe nisam pomerila dok nisam odgledala sve što postoji.

Išla sam kroz kuću kao manijak i maltretirala ukućane rečinicom ”Kaaaakoooo je ovooooo coooool”. Mnogo sam uzbuđena i mnogo mi bilo kul. Sinoć sam zaspala sa sve naočarima, cigarama, pikslom, upaljenim svetlom i kompom. Danas sam završila poslednju izašlu epizodu. Sledeća izlazi tek u januaru, ne znam kako ću da izdržim, mnogo sam se navukla.

Radi se o seriji Fringe, toplo preporučujem svima koji vole te stvari.

Malopre mi puk’o nokat do pola, do živca. Sve zvezde sam videla. Sad imam zavoj na prs’.

I tako.

Eto me