Kad ljudi rade, onda svašta i čuju. I tako sam ja ovih dana svašta nešto čula. Kao na primer, već duže vreme čujem da će uskoro da se iz srednjih stručnih škola izbace svi opšte obrazovni predmeti. Tako se to radi u svetu, kaže argument. Pre neki dan čuh da bi u izborne predmete trebalo da se prebaci istorija i muzičko vaspitanje, sa argumentom da je istorija prevaziđena.

Ja se tu zapalih odma’, krenem da psujem, al’ se isto tako brzo i ugasim. Rešim da konsultujem internet radi provere te informacije, ne nađem nigde konfirmaciju, ali me to opet nije smirilo.

Već danima razmišljam o tim glupostima, o tome gde naše školstvo ide, kako i šta deca uče i kako i šta deca znaju. Da objašnjavam nema svrhe, ne bi mi verovali. Kada sam počela da radim, ja sam se, blago rečeno zaprepastila. Sada se trudim da izvučem nešto.

Al’ me sve to čini neverovatno ljutom. Imala rasprave sa nekim ljudima, koji meni kažu da ne mogu svi da budu intelektulaci. Pa ko bre kaže da svi treba da budu intelektualci?! Neću ja naciju intelektualaca, naravno da mora da postoje automehaničari, čistačice, bravari itd, ali ‘ajde da imamo bar intelektualnu naciju. Gde bre piše da moj vodoinstalater ne može sa mnom da gleda ”Milionera”?! A?

Jasno je meni da nam je to nacionalna politika, napraviti što gluplju i inertniju naciju, da možeš da ih jašeš i muzeš do besvesti. Nisam toliko naivna, jasno mi je to. Ali ne mogu da verujem da su ONI toliko naivni. Jer, ovo, što sad raste, to sutra treba da bude i taj isti automehaničar, i lekar, i advokat i policijac i zubar i sve! A koga gajimo i šta i proizvodimo, za 30 do 50 godina ova zemlja ima se uruši sama u sebe. I to mi nikako nije jasno, kako ”njima” nije jasno.

Eto!