Nije ovo ništa bezobrazno. Ovo je oglas. Treba mi pos’o. Još dva, tri, kol’ko može.

Pa da se samohvalim: Ivana je mlada, lepa, pametna i vredna. Završila je neki fakultet. I ima neki posao sa tim fakultetom, ali joj treba još.

Od 14 godine ima posao. Radne navike. Nema posla koji je njoj ispod časti. Zna da konobariše na fancy mestima, i u najvećim rupama. Kada bi mogla da bira, radije bi radila po rupama. Bolji ljudi.

Bila je tonac, montažer, konobarica, šef, sekretarica, sekretar, kafe kuvarica, čistačica, bejbisiterka… sve što vam padne na pamet.

Kad radi, ne zajebava se. Isto tako ne dozvoljava da je zajebavaju. Šarmatne i prijatne ličnosti. Na prvi pogled izgleda kao jebivetar, ali to se mišljenje brzo promeni. Kuva, pere i čisti bez problema.

Bilo koji posao dolazi u obzir. Od lepljenja koverta do kopanja kanala. (Kopala sam ih, mame mi, bivšem momku na vikendici, da sprovedemo neku vodu).

Ima samo dva uslova: da se dogovor oko love, ma kakav da je, ispoštuje. Ne zbog love, nego zbog poštovanja. I da može da se puši.

Zar nisam premija?