Imam jedan tekst naziva ”Znam te”, napisan, evo sad sam pogledala, 11 novembra 2009 godine. Ne znam zašto mi puklo da ga napišem baš tada, ali napisala sam ga.

I evo, sad sam ga opet pročitala, i mnogo je dobar. Efektan. Znam zašto ga nisam objavila. Nisam ga objavila zato što imam 25 godina i po društvenom ugovoru, moralu, etici i dostojanstvu se to ne radi. Bar ne ja. Retko normalno ljudsko biće preostalo u ovom mulju.

Od tada do sada svašta se izdešavalo. Imam informacije da se taj tekst apdejtuje samo tako.

Najnovija me isterala iz takta na 10 minuta. A onda sam umrla od smeha. Onda sam je podelila sa ostatkom društva, i onda smo se smejali zajedno.

A onda sam ukapirala da, i kada bih se popela na Mars, ne bi to moglo ilustrovati razliku, u svakom pogledu, između nas.

Ali sam isto tako ukapirala da više neću da se igram lepo. Imam pamet, znanje, sposobnost i urođenu žensku pakost da otežam život nekome. Da zgazim, pregazim, povredim i vratim u rupu iz koje izađe.

A ne meni je da odlučim, da li i kad ću to da uradim….