Htela sam danas da pišem o nekim sexy muškarcima, al’ me nešto pomete. Zelena je pisala o veoma ozbiljnoj temi, ja komentarisala, a als011 odgovorio. Da ne bi tamo nastavljala neke filozofije rekoh da pređem ovde kod mene.

Naime, rekoh u jednom trenutku da bih ja davala dozvole za rađanje dece. Als011 je na to postavio pitanja koje se granaju iz toga ”Koliko je to pametno, ne dozvoliti nekim ljudima da imaju decu? Ko bi to određivao? Kako bi se neko od vas osećao kad bi mu u opštini neko rekao, „tebi je zabranjeno da rađaš“? Uostalom, deca se rađaju u braku iz ljubavi, nesporazumi nastaju kasnije.”

Prvo, moram da se uhvatim za ovo da se deca rađaju iz ljubavi. Ja jesam romantik, ali nekako ne mogu da se složim sa tim. Većina dece se začnu tokom pijanih noći, iz nepažnje ili zato što je kontracepcija zatajila. Ljudi koji planiraju decu, su obično oni koji imaju poteškoća da ih dobiju.

Ako ćemo i iskreno, deca se i prave i rađaju iz sebičnih razloga. Sada, da li je to čisto za produžavanje moje vrste, produžavanje mog prezimena, da ja ne budem sam, da ja imam nekog da volim i mene da voli. I okej, to uopšte nije tako strašno kao što zvuči.

Ali zaista mislim da neka vrsta kontrole kod začeća, rađanja i odgajanja dece treba da postoji. I nije to neka revolucionarna ideja. Platon je još u svojoj Državi pisao da bi deca trebala da pripadaju svima i da država ima obavezu da vodi računa o njihovom obrazovanju i vaspitanju.

E sada, ja ne mislim da ”neko iz opštine” može da ima toliku kontrolu pa da kaže: ti možeš, ti ne možeš, ali mislim da neki sistem treba da postoji.

Imamo dozvole za oružje, za lov, za pecanje zaboga, a za nešto tako ozbiljno, kao što je donošenje i odgajanje ljudskog bića na svet, nemamo. Ljudskog bića koje treba da raste, uči, živi i obogaćuje taj isti svet u kome živi.

Suočavamo se sa činjenicom da danas na svetu imamo mnogo probleme, što izazvane od strane čoveka, a što ne. Ali probleme koje čovek treba da rešava i kontroliše. A, nisam pesimista, samo realista, sve je manje i manje dobrih ljudi na svetu, sve je manje i manje pametnih ljudi, moralni kompasi su okrenuti i izokrenuti skroz, ljudi postaju inertni i sve više novcem orijentisani.

Ne mislim da su ljudi po prirodi dobri ili loši. Mislim da su neutralni. Mislim da čoveka čini čovekom upravo ta konstanta borba i izbor između dobre i loše strane u njemu. Današnje vaspitanje, ne vaspitanje, način života, obrazovanje… ma celokupan način življenja olakšava čoveku da bez mnogo krivice pređe na onu lošiju stranu u njemu.
I to je problem koji mene užasava. Deca koja danas rastu, koja će rasti treba da vode ovaj svet. A na šta će taj svet ličiti, to me još više plaši.

Pa kako sam ja onda to zamislila? Treba da postoji organ kome će se podnositi zahtevi za začeće (da, ovo sam mrtva ozbiljna rekla). Onda taj organ izvrši celokupan skrining buduće majke i oca, od zdravstvenih, psiholoških, ekonomskih, socijalnih i sredinskih faktora. Komplet. Ako ne prođu, ukazuje im se na to koje aspekte života treba da poprave. Ako prođu, dobijaju dozvolu, ali tu se nikako ne završava taj posao.

Ljudi koji vaspitavaju i obrazuju decu po školama, obdaništima i raznim ustanovama, moja da završe određene škole, zašto roditelji onda nemaju osnovne kurseve za to?

Tako da, kada roditelji dobiju dozvolu, imaju zakonsku obavezu da pohađaju i završavaju razne kurseve roditeljstva. I tu se njihov posao ne završava. Kako dete raste, država tj određeni organi proveravaju u kakvom domu to dete raste i kako se vaspitava, a roditelji u skladu sa detetovim razvojnim nivoima i karakteristikama imaju obavezu da pohađaju kurseve u skladu sa istim.

I tako. Znam da ovo zvuči faštički, nacistički, znam da nema teoretske šanse da ikada ovo bude primenjeno, ali ja zaista mislim da je potrebno. Situacija na ovom svetu je alarmanta, onda su i potrebne teške, nepopularne mere.

Aj’ sad’, udrite