Na osnovu mog dosadašnjeg staža u momcima, a mislim da sam vam već jednom rekla da od 14 godine uvek imam momka (ovo sad mi je najduži period da sam sama, ikada), ja došla do nekih zaključaka. Ne olako. Analizirala i razmišljala ja dugo o tome.

Neki nisu. Kao na primer moj drug koji je dao sasvim tačnu i veoma opisnu definiciju mojih veza: ”Ti imaš sposobnost da iz najvećeg mulja izvučeš najveću kantu za đubre i od toga napraviš vezu”

Pa da prokstarimo kroz moje najveće ljubavi. Ja sam enciklopedija loših veza sa jedinstvenim primercima iz kategorije loših muškaraca.

Prvi kog sam volela ludo i nenormalno u pravom smislu te reči, je bio klasično đubre. Loš i pokvaren do srži. Zauzet. Maltretirao me je do 101 i nazad,a ja fala Bogu sve to trpela zbog ”ljubavi”. Ovca. Sa lajt motivom u glavi ”ako je ovako teško, mora da vredi”. Ovca, opet. Nije vredelo ništa. Godinama sam se izvlačila iz tog mulja.

Drugi kog sam volela i još uvek volim, je umro. Ne mogu o njemu da kažem da je bio loš, ali nestanak sa ove planete i dimenzije, nikako ne karakteriše dobru vezu.

Treći kog sam volela je bio manijak. Ne baš manijak, ali patio je od nekih teških patologija. Bio je ljubomoran na sve i svakog. Na muškarca koji prođe ulicom, na moje prijatelje – i muške i ženske, na moj fakultet, na moju porodicu na kučiće, mačiće i kamenje. Izolovao me je skroz od mog života koji se na kraju sveo na sedenje u jednoj sobi, jedenje gomila čipsa i gledanja filmova. Od tad imam probleme sa težinom. I iz toga mi je trebalo vremena da se izvučem. Ovca.

Poslednji koga sam volela me je dokusurio. Rastavio me je na sastavne činioce. To je bila situacija koju nikad u snu nisam pomislila da bi meni mogla da se desi. To se dešava nekim ćurkama tamo, a ne meni. Ja sam pametna, ja bih to uvidela na vreme. Zar ja ne bih primetila da me neko ne voli? Zar ja ne bih primetila da neko samo koristi moje srećom dane pogodnosti u životu? Očigledno ne. Ovca, ćurka i idiot. Klasika nad klasikama. Američki film.

No, sve se dešava sa razlogom i ko zna zašto je to dobro. To je prodrmalo neke stvari u mom životu, sve se okrenulo za 180 stepeni i sad je dobro.

Ali zato sad postoji spisak. Zato sad postoje kriterijumi. Teški. Beskomprosmisni. Ma ne interesuje me bre. Ne dam. I ne može.

Zajebavaju me neki moji, da ja imam, pa skoro mafijaški kodeks časti. Možda i imam. Možda stvari koje su meni važne, više ne postoje u ovom vremenu na ovom svetu. Možda treba da putujem kroz vreme, unazad…mnogo unazad.

Ali baš me briga. Tako je kako je.

Tako da uopšte ne osporavam bratovljevu rečenicu. Samo sam mu odgovorila da već imam imena za moja dva boxera koja ću uzeti. Lem i Klem. I da u poslednje vreme razmišljam i o trećem – terijeru koji će se zvati Ralf.

Pa šta?