Ovaj post mi je već dugo u glavi, ali sve nekako se mučim kako da ga napišem. Da li u trećem, prvom ili osmom licu. Da li da napišem naučnu fantastiku ili dramu. Ne ide nikako. Ide jednostvavno kako ide. Al’ tu opet nalazimo na problem ”Gde si se zajebala Ivana..” Zajebala sam se kad sam stavila ime i sliku na ovaj blog i kad sam ga linkovala svima koji me znaju. Pričala sam vam već da bih volela da sam uradila stvari oko anonimnosti drugačije, no šta sad. Tako je kako je.

I idemo….

Onomad, prošle godine kad su se svetovi meni srušili i kad je sve otišlo dole, kad sam ja otišla dole, ona je bila tu. Nije došla tu zbog toga. Došla je ”onako”. Al’ sudbina je džudo. I pomogla mi je. Više nego bilo ko drugi što je mogao da mi pomogne u tom trenutku. Pomogla mi je da presečem odnose, tako štetne za mene, za koje ja sama nisam imala snage. Pomogla mi je da vidim neke stvari novim, svežim i zdravim očima. I odmah otišla. Dobila je i kritiku, da me ostavlja samu da se borim sa tim. Ona će otići, a šta ću ja radim? Biće sve okej, rekla je. I bilo je. Ne odmah. Prošlo je dosta vremena, dosta suza, dosta svađanja sa celim univerzumom, a najviše svađanja sa celim svetom. I iz svog tog džumbusa ispadoh ja, nova i srećna. I bilo je sve okej.

I tako nova i srećna ja, sam otišla kod nje. Tek ”onako”. I onda smo se našle u obrnutoj situaciji. Onda sam ja donela snagu da se preseku štetne situacije u njenom životu. Da ih ona preseče. Donela sam snagu da je podsetim ko je ona.

I onda sam ja otišla. I opet isto pitanje – Ti si otišla, a šta će sada ona? Pa biće suza, muka, smeha, svađanja sa univerzumom i samim sobom, ali proći će. I biće sve okej SESTRO.

Jer, zato smo tu. GIRRRRRRLLL POWER!