Ne želim sada da ulazim u to šta ja mislim o bilo kome ko želi da se odvoji, ali da se razlika vidi odma’, vidi se. U Baskiji pričaju dva jezika – Španski i Baskijski. Njihov jezik. I samim tim što su bilingvalni dokazuju da su drugačiji. Dok smo šetali Bilbaom presrela me jedna ”rumska pijanica” sve lelujajući sa čašicom i obraćajući mi se jezikom koji ne razumem. Kad mu Ana objasnila da ne razumem, čovek mi na pijanom engleskom tražio cigaretu. Dala mu.

Zatim, u Bilbao smo stigli oko 1 sat popodne. Nije kao u Kantabriji, gde ljudi po ceo dan šetaju i sede po barovima. Ovde ljudi rade. Na ulici nema ljudi. Ima klošara, penzionera i neka deca koja su pobegla iz škole da ljubavišu po parkovima. I pričaju tiše, umereniji su. Nisi kao ostali Španci. Činjenica stoji – drugačiji su.

No, dosta o tome. Bilbao. Ne znam ni odakle da krenem da pričam o tom gradu. Drugačiji je. Oni znaju da su drugačiji. Oni vole što su drugačiji. To je raj za arhitetkte. Nema dve iste zgrade u njemu. Sav je uvrnut, drugačiji, futuristički. Pun parkova. Mostova. Skulptura na sve strane. Teško mi je da pričam o tome. Taj grad se mora videti i doživeti.

Čim smo stigle, odma’ smo se zaputile do Gugenhajma. Da bismo stigli dotele trebale smo preći neke stepenice koje smo pre toga gledale dobrih pet minuta jer su izgledale nezavšreno i kao da su iz nekog horor filma. Žao mi je što nemam fotografiju toga, ali bila sam previše uplašena dok sam se spuštala njima.

A onda Gugenhajm. Na vodi je. Nisam to znala. A ispred Gugenhajma onaj džinovski pauk jezivog izgleda. Stvarno nadrealno iskustvo. Žao mi je što nismo ušle u njega, bila je neka dobra izložba, ali ulaz je 11 evra, a mi smo spičkale sve pare. Teško mi je da ”objašnjavam” Bilbao. Lakše mi je u slikama:

Ispred Gugenhajma se nalazi Papi, kuče od cveća. Pravog. I oni ga održavaju.

Nakon toga šetali smo gradom. Pun je, kao što već rekoh, skulptura i futurističkih zajebancija. Raj za oči

Ali nije sve tako futuristički. Imaju i, da ih nazovem, ”tematske parkove”, kao ovaj, što smo slobodno nazvale ”renesansni park”.

I ovaj japanski park. Ispod svakog drveta piše koje je i kako se gaji u Japanu. Lepa fontana, mostić i jezerce u kome se brčkaju životinjice.

Posle tog dela grada, otišle smo u Stari grad koji je isto prelep. Pun paralelnih uličica sa prodavnicama i barovima.