…od ove Mahlat, ispiše gomilu posta dnevno, a ja ništa. Sve sam nešto kao u nekoj hibernaciji, a u stvari nisam.

I nije da se ništa ne dešava. Dešava se.

Eto imala sam ideju da napišem knjigu. Jednu noć mi zaigralo dupe, pala ideja na pamet, veeelika ideja, sve stiglo, malo istraživala ”naučnu podlogu”, pa me mrzelo, pa odlučila da bude knjiga za decu, zbog tih naučnih činjenica, napisala ”prvu glavu” tu noć, prispavalo mi se, legla da spavam, ustala ujutru i prošla me volja. :D Naravno. Neka. Ako dođe opet, doborodošla je.

Počela sam opet da izlazim. I sva ta drama me uopšte nije dotakla. Samo mi bilo smešno. I zaključila sam da starim, polako ali sigurno. Ranije sam mogla da divljam danima i da mi ”ništa ne bude”. Sad sam se dva dana revitalizovala, osećala se kao da me pregazio bager i da sam progutala tri piksle. I sve mi se jelo nešto masno po ceo dan. No dobro.

E da! I počele stvari da padaju sa neba. Ozbiljno. I počela sam da primećujem stvari koje padaju sa neba. I da primećujem da su za mene. I mnogo dobar osećaj. I neko ko je meni veoma veoma drag i mnogo volim se trgnuo. Ta osoba još ne vidi stvari koje padaju sa neba. Ali počeće. I to je super! Tako sam i noćas sanjala nas dvoje, u kafani, i klavir pada sa neba po sred kafane. (sve je to mnogo simbolično, mrzi me vam objašnjavam interne šale)

I nisam dobila ni jedan posao za koji sam konkurisala. Što me više uopšte ne nervira. Za jedan su primili nekog iz Zaječara. Naravno, što bi se ja kao dete iz Bora zaposlila u Boru, kad može neko iz Zaječara. Evo za drugi, mi malopre stiglo obaveštenje da su poništili konkurs u celosti. I stvarno se ne nerviram.

Zato što postoji velika mogućnost da za par dana malo odletim do Španije na par nedelja, da šetam dupe po inostranstvu i uživam kao normalan svet. A ko zna šta sve u Španiji pada sa neba?! Eeeeeee

E da, i napokon sam mu oprostila. Možda to ima neke veze? :D Grin :D