Oduvek sam imala ludačke snove, verovatno zato što sam malo suludničava, pa kad to noću to sve akumulira, ispadne svašta. Uglavnom se sećam svojih snova, jasno i glasno, u boji, svih likova i onda ja to analiziram. Dešavalo mi se da imam snove u nastavcima i tako to.

Nego sad u poslednje vreme, uhvatila sam takav šablon, to se dešava eto već dve nedelje. Elemmm, koliko sam ja uspela da ukapiram sanjam san sa istom ”poentom” već neko vreme. Likovi se menjaju manje više, ali poruka ne.

Prvo sam počela sa crncem egzotičnog imena. Mnogo nam bilo lepo. Nisam pridavala neko značenje. Sledeću noć je došao fantastični izraelski snajperista i ja kao njegova riba. On ćelav, lep, visok, frajer u pizdu materinu. Ja, lepa, tetovirana zajebano. Njegova riba.Tu se već malo zamislih. Muškarac – treba mi, očigledno.

Sledeći put bila udata za Colina Farela, onog glumca, mnogo nam bilo dobro, ja glumila u nekom nezavisnom filmu koji je pokupio sve lovorike i od publike i od kritike, šetkamo se po crvenom tepihu, ja nominovana za Oskara, svi nas intervjuišu. Probudila me zvonjava telefona, drugari me uveravali da bih dobila oskara da sam nastavila da sanjam. Hmmmm..opet muškarac i ja mnogo bitna u nečemu.

Onda su snovi počeli opasno da luduju. Svaki sledeći put sam se nalazila na nekom mestu – neka kuća, neka škola, neki zamak, neki hotel. Svaki put je bio tu neki fantastačn tip, lep u pizdu materinu, moj. U početku se kao nešto zezamo i sve je super, dok se ne provali da ta ista kuća, zamak, škola ili hotel, krije neku veliku tajnu, misteriju ili blago koje samo JA, jer sam ja izabrana, da to otkrijem i rešim.

Tako bi i noćas. Neka zgrada, neko lepo ciganče me voli, neka baka je u nevolji a to samo ja provaljujem i spašavam baku. Nevolja je imala neke veze sa zaverom o kukuruzu. Jebemliga šta to treba da znači.

Bez obnavljanja Frojda, mogu da kažem da sam toliko sjebana da mi i nesvesni deo mog lepog mozgića vrišti za pažnjom.

Mnogo sam oštećena… :)