Ništa ne radim u poslednje vreme, samo se vucaram po lekarima, po krevetu (sama!) i računaru. Od muke, beznađa i dosadnosti počela sam opet da gledam tv. I tu svašta može da se vidi, ali obično preskačem bilo kakve jarke boje i arlaukanje. Gledam one što imaju osmoro dece, bliznakinje i šestorke, al’ mi nije više ni to interesantno, pročitala na netu da se razveli, pa mi ruše iluziju da su čuda moguća. OndaK gledam ono tetoviranje i takonekesličnestvari.

Juče uhvatila Opru. Dovela neke žene koje su napisale neke silne knjige za samopomoć i otkrivanje tajne univerzuma. Zove se neki zakon privlačnosti. Radi se naime o sledećem: sve što pomislimo i kažemo univerzum čuje i onda nam vraća. Stvar je u tome što smo mi u većini slučajevi nesigurne stoke i mislimo i pričamo samo ono što ne umemo, šta ne volimo i šta je loše, pa nam univerzum kao bumerang to vraća.

I dala tu neke razne priloge i reportaže silnih žena kod kojih to pali, pa neke ”vision board” koje kače po kujini, pa neke šporete koje kače po tim tablama i slične stvari, pa kako im univerzum to donese. Hiljade ljudi kaže da to pali, promenili život. Za godinu do dve.

Rešim ja onako dokona i bez ideja da poslušam Opru. I ne stidim se. Napišem ja moju LOVE LIST, kako treba da izgleda moj savršeni muškarac, sve u detalje – od toga da ne treba da ima previše dlaka na sebi, preko toga da treba da veruje u vanzemaljce pa do toga da ima izvanredne sposobnosti da prati, toleriše i razume moje promene raspoloženja.

Poskidam sličice i razglednice sa moje table na zidu na koju kačim razne zajebancije, zakačim ljubavnu listu, i još dodam tri stvari koje želim da mi se dese. Usput, svaki put kad prođem pored ogledala kažem sebi: ”Volim te Ivana. Ti si divna!”

I tako. Sprovodim taj eksperiment sada. Ali da bi rezultati bili što pre vidiljiviji. Treba mi vaša pomoć. ‘Ajde da svako od vas bar jednom dnevno pomisli na mene i kaže univerzumu da sam ja divna i da zaslužujem sve što poželim. Pa će vi’mo!