Znate ”onu narodnu” – ustao sam na levu nogu. Ja ne znam da li to ima nekakve veze nit’ dal’ deluje, ali meni je krevet namešeten u takvu poziciju da ja uvek ustajem na levu nogu, osim ako ne želim da izvodim neke egzbicije kako bi mi tlo dotakla desna noga.

I tako ja ustajem već neko vreme na levu nogu. Juče sam i legla na levu nogu. Bila do Bg-a i vratila se, uzela dva parčeta papira koja simbolizuju moje teško četvorogodišnje školovanje. Dva papira. Od kojih je jedan još umazan kafom. Usput sam se izdrala na par devojčica u redu jer su zaslužile, a jednoj pripretila da ću joj odseći glasne žice.

Vratila se iz Bg-a, isti dan, ukupno osam sati u busu, usput obavestila mamu da bi bilo lepo da mi spremi neku slanu palačinku za večerku baš mi se jelo. Ja dolazim, a ona spremila stado slanih palačinki. I šta će stoka da radi osim da jede. Još sam u pms-u, pa jedem kao provaljena. Smandrljam ja tu pred spavanje 6 (slovima šest palačinki), muka mi, boli me stomak, osećam se krivom i odma’ mi se čini da osećam butine kako dobijaju u širini. Legnem onako naduta, nadrkana i umorna da spavam.

Probudim se jutros (na levu nogu), vidim ostale tri palačinke. Smandrljam i njih. Bez problema. Nisam ni stigla sve da vas pročitam, palačinke odoše. Opet sam se mrzela i pravila vizualizacije mog novog podbratka. Provalim da nemam cigare. Ne umem da opišem odgovarajuću emociju ili sentiment.

Treba da idem do opštine da odnesem dokument kojim dokazujem da sam diplomirala u roku, i da im objasnim da neću da im vraćam pare od stipendije i da zahtevam neki posao. Usput da si upišem zanimanje u radnu knjižicu, pa put zavoda. A u međuvremenu da obavim ćaletu neku papirologiju.

Krenem da tražim radnu knjižicu. Nađem 200 seminarskih, foto albume, sanitarnu knjižicu, originalan poklon mog bivšeg – srce na kome piše ne volim te, kutiju testa za trudnuću (ozbiljno nemam pojma šta će to tu i odakle je), strip koji sam nekada pravila, gomilu nekog političkog propagadnog materijala, ali moje radne knjižice nema nigde. Besno zatvaram poslednju fijoku i zatvorim je preko malog prsta. $#%$&%$&/%#/%&/(&%(&%#(/&(/(/%()/&%$#/%/

Odustanem za momenat. Sednem za komp da ispušim cigaru. Fut!! Preorem kuću za cigaretom. Ćale me samo namamio praznom paklom koju je ostavio. I tako ja sedim ovde u mojoj narandžastoj pidžamici sa dalmatincima, bez cigareta, sa sve levom nogom i čekam da se priberem pa da idem u svet. Ne smem još. Ubiću nekoga ili sebe. Ne smem.