Sanjala sam noćas nešto u obliku slova r, pa sam se malo zaradovala jerbo me neke frustracije pritiskaju.

Ustala i videla da nemam neodoljivu potrebu da smažem ceo frižider, da ne želim da se dernjam i da mogu da se podnesem. Znači u kupatilo.

Htedoh da zapevam ”Good morning sunshine” iz filma Kosa, ali onda pogledah kroz prozor i vidim da ga sunshine nema niga, da je sve sivo, vlažno i da duva neki vetar.

Onda počnem da se češam i vidim da me neka aždaja izujedala preko noći ili sam alergična na neku od tone hrane koju sam pojela juče, tako da sam sada sva u ružičastim plihovima.

U ogledalu vidim dve onako lepe pubertetske bubuljice, na nosu i obrazu. Baš lepo. Stisnem. Volim. Napravim sranje.

Uključim kompjuter, pročitam šta ima novo, na fejzzzzzbuku odradim test koliki sam psiho, ispadne da sam pravi psiho. Vidim neko rekao da u sredu pada sneg. Kakav sneg jebote?! Nisam psihički spremna na sneg! Ne volim sneg! Mokar je, vlažan i beo.

Onda počnem malo da se mrzim jer konstantno ustajem nadrkna i nervozna, a nemam pravog razloga za to, svi smo živi i zdravi i tako to.

OndaK osetim prvi žig u stomaku i i podsetim se kako će mi biti narednih nedelju dana.

Danas mi dolazi familija da proslavimo moj rođendan i diplomu. Jeeej. Bar nešto dobro.

Dobro jutro.