Mnogo sam nezanimljiva, breeeeeee
I dosadna.
Toliko sam dosadna da nemam šta da pišem.

Poludela sam koliko sam dosadna.

Sedim ovde, sad ovako bolesna i slinava, bukvalno po ceo dan. I ne mogu se nateram da budem zanimljiva uopšte.

Čak mi i fejZbuk rek’o da sam dosadna i nezanimljiva kao crno beli tv.

I ne samo što sam dosadna, nego sam teška, komplikovana i hejter, što mi reče jedan dečko na tom istom fejZbuku koji tako voli da četuje sa mnom (tek juče sam provalila opciju go offline na facetu). I sve to zato što sam mu tri puta ponovila da se ne znam piše odvojeno. Tu se on smrtno uvredi i napiše mi tri toma o tome kako je to NJEGOV život, kako ne želi niko da mu se MEŠA u život, niti da mu govori kako da ŽIVI svoj život. Ja umesto pristojno da se iznerviram, samo beznadežno splasnem kao izduvani balon. I ispisa on tu još nešto, i na kraju mi napiše nemoj se ljutiš. On je MENE, kao pobedio u toj raspravi. Ja onako splasnuta, mu kažem maaaa ne ljutim se. I on napiše – onda je UREDU (baš tako).

Toliko sam dosadna da mi našli onu mnogo dooooosadnu bakteriju što se leči dvesta godina, a tek kod mene ne znam kako će pošto sam alergična na sve žive lekove. Počela sezona glupih bolesti kod mene…

Toliko sam dosadna da mi telenor čestitao danas (par dana ranije) rođendan i poklonio mi neke minute i poruke, ali ja jebi ga, sam toliko dosadna da nemam na koga da ih potrošim. A radi, majke mi. Proverila sam odma’. Dođe mi da zivkam tačno vreme i železničku, samo da vide da sam ja strašno interesantna i da imam kog da zovem.

Jedina uteha u mojoj dosadnosti mi je moja Ana. God bless internet i skype. I ona sirota zakucana ispred monitora, jer je država u koju je otišla zarad boljeg života malo zajebava, pa sada ne može da radi. Fale joj dva sata radnog staža. Pa je i ona dosadna. Gleda disney kanal i kuvanje. Napravi se na fabuloznu domaćicu.

E tako se nas dve dosadne nađemo. Pričamo, nešto se smejemo, bem li ga. Pa ogovaramo, pa smo zlurade itd. Eto baš juče – prekjuče se složismo da mnogo volEmo da gledamo one apokaliptične filmove u kome celo čovečanstvo ode u kurac nam krasni, i gde čovečanstvo gledaš iz druge perspektive. Da navijaš za bilo koji mutirani virus samo da nas što pre slisti sa lica zemlje.

I tako ja dosadna sada, ne samo što sam dosadna, nego što mi i dosadno. Niko me ne zove, nikog ne zovem da ga ne bi kontaminirala slinama (koje mi uopšte nije jasno GDE bre stanu onolike?!), čekam 12 sati da saznam kad mi zakazali diplomski, a Ana sluša peščanik pa će pričamo kasnije…

Mnogo sam dosadna