Opet me nešto cima i drma. Nešto sam ”govnasto” raspoložena. I piše mi se. I imam hiljadu stvari o kojima bih pisala, o kojima mislim, ali opet me yebe ona moja površnost. Kao, neću moći da uđem u dubinu teme, pa neću da je čačkam. Što je opet kontradiktorno sa mojom novom željom i težnjom da budem površna i da lako postojim. Mrzim što mi se zavezao mozak. Tj uvrteo se i opet se ludira. Nikako ne smem da ga ostavim samog. Ide negde gde ne treba.

Svašta se bre izdešavalo za kratko vreme. Mnogo sam puna utisaka, emocija, bem li ga čega. Tu je Tunis. Još ga nisam svarila. Punim kasicu da se vratim. Tu je ona neobična priča odatle, sa kojom nemam kontakta, pa je mom mozgu dozvoljeno da pušta svakave filmove. Ko zna zašto je to dobro? Baka. Skoro svaki put kada uđem u kuću imam poriv da odem do nje u sobu da joj se javim. Pa me stegne. I toliko. Pa se pitam da li je normalno da bude samo toliko? Pa me drmne osećaj krivice.

Ne mogu da nađem profesorku za diplomski, da mi odbri drugi deo. Ako je ne nađem na vreme, ne znam šta ću da radim. Onda treba da preteram u oktobar, a ističe mi apsolventski, a moji jadni roditelji treba to opet da plaćaju. Ne znam…

Znate onu moju životnu filozofiju da sve što se dogodi, lepo ili ružno, ima svoje zašto i da će mi biti potrebno za sticanje kasnijih iskustava? E pa tako sam napokon dala smisao onom bedaku i onim slomovima. Da nije bilo toga, ja ne bih otišla na predivno letovanje. Ne bih stekla sve one neprocenjive uspomene i iskustva koje sam stekla tamo. Ne bih se setila ko sam i šta sam. Zaboravila sam za šta sam sve sposobna. A ja sam bre mnogo sposobna!

I ne znam… Baš sam nešto šljjj večeras. Ne znam šta mi je. Stvarno prelivam. I imam bre o čemu da pišem, imam o čemu da mislim, samo sve to treba da složim. Mogu da pričam o tome kako je ”Ivana got her groove back”, mogu da pričam o tome kako posle slika izbačenih na fejs dobijam razne pozive za kafe i špagete, kako razni ljudi misle da mi njihovo mišljenje znači i ako ih ne poznajem. I o tome kako sam upoznala jednu sjajnu osobu, sasvim svoju, koja je izrazila želju mene da upozna i dobila predivan poklon od nje. Mogu da pričam i o tome kako sam opet, što bi Džejn rekla, lakmus – papir čovek. I o tome kako sam bila na probi benda mog drugara, i kako smo se zarakijali tamo i kako nam bilo lepo…Ma svašta imam da vam pričam. Moj život je jedan divan i ispunjen život!

Za kraj vam ostavljam jednu mnogo lepu, meni dragu pesmicu. Samo što je youtube poskidao sve spotove, pa je jedino nađoh ovako.