Izvinite.
Niti pišem nešto, niti vam odgovaram na komentare niti vam ostavljam komentare. A čitam vas, stvarno. Nego, stoka sam.

Ali ‘ajde da probam da se opravdam bar malo.

Kako sam rešila da se distanciram od sveta i da mi se ništa ne dešava, meni se svašta dešava.

Ay prvo ovo oko mora, idem na more sada u utorak, u Tunis, avionom (to će biti interesantno, imaću šta da pišem), pa jurimo tu da se spremim, ovo ono, da budem lepa i doterana za plažu, da kupim kofer koji neće da se raspadne, da su nokti na mestu, kosa ofarbana, dlake izdepilirane i tako to.

Drugo, rekla sam vam da volontiram sa klincima u biblioteci, doduše dva puta nedeljno, ali opet jurcam tamo. I divni su! Obožavam ih. Učimo slova, engleski, pevamo, sviramo, crtamo, igramo se i radujemo.

Bila sam juče na house žurci (zamalo da kažem trance, ali mi objasnili da to drugačije) van grada, da slušam frenda. Ja retko kad zalazim na takve zajebancije, ali ovo je bilo tako neplanirano i odjednom, tako da je moralo biti dobro.

I tako. Evo sad me već zovu na neko pivo ispred prodavnice. Nekako sve lepo dođe na svoje mesto kada se ne cimaš.

Znači, zauzeta sam. Stvarno. Jesam stoka, stokica, ali valjda me bar ovo malo opravdava. Potrudiću se da budem malo bolja.

..i povrh svega, jedna divna osoba iz mog života je jako bolesna. I uz nju provodim dosta vremena. I za nju u glavi imam divne tekstove, ali odbijam da ih stavim na papir, jer ću se na taj način osećati kao da se rastajem od nje, a ja to ne želim i još uvek nisam spremna….