Moja. ”ja sam mirna i ne pizdim” filozofija u životu, nije baš dobra za mene. Mislim, ne nerviram se oko stvari oko kojih ne želim da se nerviram, ali mi ”izbiva” na drugu stranu.

Juče sam provela 3 – 4 sata kao dokona baba (ili deda) derući se na televizor. I to na Amerikance. A sve je počelo jer sam prekjuče videla da postoji grupa za podršku ženama koje su zavisne od vibratora. I odlepila. Poludela! Psovala. ‘Tela bombe da bacam (al’ nisam i neću, odma’ se ograđujem).

I tako sam se juče drala na televizor. Pričali smo. I nervirala se. Mama mi se smejala.

Sinoć, neko društvo, pustiše neki film, neka tuga i muka od života, lepo sam videla sebe kako prestajem da dišem i upadam u fotelju, i cvilim. Posle dok sam se vraćala kući, još više sam bila ljuta na one zavisne od vibratora, decu glumce što piju i voze kola, žene koje koje idu na liposukciju, žene koje se razvode zbog kuhinja…….

….i sve je to nebitno jer meni Ana dolazi večeras posle godinu dana, i ja sam uzbuđena kao klinka koja ide na poljsku nastavu i idem za Belgrado da je dočekam na aerodromu i mnogo sam SREEEEEEEEEEĆNAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!