Znate Dedu? Naravno da znate, šta li pa ja pitam. E taj Deda meni mnogo pomaže. I ovako, u životu, savetima, druženjem i pričom, ali konkretno ovde oko mog diplomskog rada. Dopušta mi da se motam i cunjam po školi koju vodi i da obavim posao i istraživanje koje mi je neophodno.

E sada, on mi je zabranio da mu se zahvaljujem više. Ali mi nije zabranio da ga hvalim. Nigde to nije napomeno, tako da koristim tu rupu u zakonu.

Ja ću da hvalim Dedu zbog sledećeg:

Zato što je pravi profesionalac. Zato što je pravi drug. Zato što će učiniti sve što je u njegovoj moći da vam pomogne i nikada mu nije teško (ili bar to neće pokazati :-) )

Zato što me trpi, a ja sam dosadna. I sve mi nešto treba, i sve nešto zaboravim, da ponesem, odnesem, a on je uvek tu sa nekim rešenjem.

Zato što ima strpljenja do besvesti.

Zato što ima posla do besvesti, a opet sedne i popije kafu sa mnom.

Zato što vodi školu, u kojoj se ljudi, od čistačice do direktora, svi trude da mi pomognu. I svi su ljubazni. I učine da se osećaš prijatno i dobrodošlo.

I ja tako Dedu mogu da hvalim do sutra, ali sve nešto mislim da će da mi zabrani i da ga hvalim.

Deda je Džek, samo to da znate, ako niste znali!