Mnogo volim da gledam onu seriju o forenzičarima iz Las Vegasa. Ali samo odatle, one druge dve ne volim. Sviđa mi se onaj Grisom, pametan lik napravljen za potrebe serije, naučnik, moralno ”širok” i tako dalje da ga ne dužim.

Skinula ja tu seriju sa dragog mi interneta, sve što je izašlo( a ima mnogo) i tako gledam već danima. Desi mi se da opičim i po deset epizoda dnevno. A juče sam je gledala, paaaa skoro ceo dan. Skroz sam bila prebivena posle prvog mau-a, pa sam ležala kao krava ceo dan i buljila u monitor.

Zašto vam to pričam? Pa kad buljite ceo dan u gomilu ubistva, probušenih glava, delova tela, creva i jetre, svašta će sanjate. Znači odlepila sam noćas. Čak sam se i probudila i sve me boli.

I tako sam ja noćas bila i tamo i ovamo. I bili me neki, i pucali u mene pištoljima. Pa se onda teleportiram negde i jedem neka creva. Pa se posle teleportitam u porodilište sa mojom mamom gde obe treba da se porađamo, a nemamo ni stomak, ali nam kao vide bebe. Pa se onda telimo tri dana, pa dolaze neki doktori, pa kao to je neki medicinski fenomen beba bez beba(?!?!), pa nam oni to objašnjavaju. Pa kako da mi bude dobro?! A što je najgore to mi nije prvi put da sanjam kako rađam tu bebu koja nikako da se rodi jer je u stvari nema. Mora da obnovim Frojda da vidim šta to znači.

E, a još juče, pošto znate da sam kljakava, hipohondrična i blago medicinskofenomenična, opet počelo oko da mi se zatvara. Ono moje zapaljenje vežnjače. I opet mi naduveno oko kao da me je neko tukao. Ne mnogo, doduše, jer me mama juri od juče da mi stavlja hloramfenikol (valjda ga napisa kako treba). Juri me i od jutros. Tako da vam ovaj post pišem gledajući kroz jedno oko, pošto mi drugo zatvoreno i masno.

A i nedelja je, pa ja ne idem u prodavnicu. Ja nikad ne zaboravim da kupim sve što treba, ali je neko zaboravio da mi kupi cigare jutros. A to može mnogo da me iznervira od ranog jutra. A nije ni jutro. Ustala sam kasno, a ja to tako ne volim, odma’ mi se čini da sam izgubila pola dana.

A još mi i voćni dan dijete danas, a to me mnogo nervira, jer mi se voće smučilo, a sad će skoro mesec dana kako sam na dijeti, i gladna sam bre.

I loše je vreme napolju, a kad će više da bude lepo vreme? A?!

Da rezimiramo, dakle: Ustala sam kasno, jer sam sanjala neke horore i aždaje, ustala sam sa zatvorenim i naduvenim okom, gladna sam, nemam cigare i loše je vreme.

I uopšte nisam htela da vam pišem o ovome danas…