Prođe i taj prvi ”mau”. Bila zajebavancija, pivo, zajebavali me zbog kuvanih krompira i krastavaca, bila oluja, pa još malo zajebavancije, zvezde granda nisam videla, nisam smela da se vozim na nekom ringišpilu, pa bila neka svirka za nas, al’ je prekinula kiša koja je opet počela da pada, pa smo se pokupili i otišli kući. Eto.

E sada, mojim pomnim proučavanjem prvih majeva, došla sam do zaključka da svakog prvog maja mora da ispadne neko sranje kasnije u toku večeri. Prisetila sam se gomile i svaki put je ispalo neko sranje. Što je i normalno, imate ljude koji ceo dan šljokaju, izađu uveče, šljokaju još malo, i sranje je suđeno da se desi. Tako i bi sinoć.

Ima tu jedan lik, ne izlazi stalno, ali kada izađe jednom u 2 -3 meseca, on izađe da bi napravio sranje. Mnogo je jak i mnogo je lud, i obično niko neće da se kači sa njim. E tako je on sinoć bio mnogo jak i mnogo lud i mnogo pijan. Dobitna kombinacija!

Pa se malo tukao sa svojom stolicom, pa sa svojom jaknom, pa kada je njih prebio, onda je morao da pređe na ljude. Pa je terorisao pola kafane. Non stop je kretao na nekog, pa ono malo ljudi koji mogu da ga drže su ga držali. Pa su ljudi odlazili iz kafane. Mislim, baš je terorisao. Padao, udarao, gurao devojke itd.

Onda je neko u neko doba zvao interventnu. Hvala Bogu. Došli, pokupili ga i odveli. I dosta je bilo. Kafana živnu, opsutismo se i zajebavancija.

E prošlo je sat do dva, i ovaj se vratio. Pustili ga. I on se čovek vratio još besniji da pita ko je zvao interventnu i da teroriše još malo. Pa je opet počeo i opet držanje, i onako, pristojno ti se smuči. E, ali onda je naleteo na nekoga ko nije hteo da trpi njegova sranja. I onda je terorista odleteo na pod, nečija noga na njegovoj glavi, flaše i čaše poletele, popucale…ja pobegla na terasu, odma’ da vam kažem. Kakav sam baksuz nešto bi odletelo u moju glavu, pesnica, noga, piksla, čaša, flaša.

Kako su kafanske tuče, kafanske tuče, tu se ubacili još neki ljudi, dal’ da razdavaju dal’ šta, ne znam nisam videla, bila na terasi. Pa došla opet interventna, samo ovog puta malo više, i kao razdvojili i priveli njih nekoliko.

I šta sam u stvari htela da vam kažem? Da me to MNOGO nervira! To što postoji neka životinja, neandertalac, stoka, poremećeni kreten koji je u stanju da teroriše celu kafanu, sve goste, nedužne ljude u njoj koji su došli samo da se zezaju, a da mu ti ništa ne možeš. Jer, realno i ne možeš. Treba ti da se smeškaš i da se sklanjaš od budale koja očigledno treba negde da se institucionalizuje. I to me stvarno mnogo nervira. Jer tako nam funkcioniše narod. Pametni i normalni se sklanjaju od siledžija i idiota.

A smešno je i tužno, što on uopšte nije toliko strašan, samo je trebao neko da mu se suprotstavi. I dok je masa okolo malo navijala da se ovaj kreten izgazi, moram da priznam da sam i ja. Bilo mi je drago što se našao neko da ga spusti na zemlju.

A ja se i dalje pitam, kada ćemo mi više da se opametimo i da svako od nas bude u stanju da se suprotstavi takvim budalama?