Ja pušim. Mnogo. I dugo, toliko dugo, da me sramota da kažem koliko dugo, obzirom na to da imam JOŠ uvek 24 godine.

Imam i ovu sobicu moju prekrasnu narandžastu u kojoj pišem i čitam, i spavam i igram se. I pušim. Mnogo

Meni dim ne smeta. Majke mi. Ne znam koliko prostorija treba da se zadimi da bih ja primetila. Ali do moje sobice je sobica moje bake. A njoj, između ostalog, u poslednje vreme smeta duvanski dim. Nešto joj nije smetao ranije, ali pročitala valjda nešto u novinama i sada joj smeta.

Onda mi mama kupovala neke sveće da izvlače dim, ali kol’ki dim imam, sveće mi izgore odma’

Onda nam neko reko za onaj neo – tec jonizator. Neću da ga reklamiram, nego ne znam kakav psudonim da mu dam, a da vam bude jasno o čemu pričam. Nego, da se vratim. Čuli mi za taj neo – tec, i naručili ga. On stig’o, mama platila, ja uključila u struju.

I pročitala onaj user i uputstvo i hvalospeve. E sad, on tu nešto bruji, tiho (piše nije štetno to brujanje, ja nikad nisam čula da neko brujanje mož’ da bude štetno, oni kad napišu da nije štetno, ja sam onda ubeđena da je štetno) i uvlači dim i izbacuje neke jone. Pa je onda objašnjeno kako šta, plus neki naučnici šta kažu i bla bla bla.

E sad, ti joni što se izbaciju, oni su čudo! Leče i grip i reumu i anginu. Astma i bronhitis se ređe, skoro nikad ne javljaju. Hipotalamus se osvežava. Majke mi, to piše. A i nadbubrežne žlezde postaju aktivnije, pa sam kao odmorna stalno i dobiću želju da skačem bandžijem. Jes’, paz’ da neću. Stalno ću biti raspoložena i još ću lepše da spavam. Naravno, kad se izmorim od tolikog bandžija. E, da i vraća mi se pamćenje. U suštini, taj jonizator je nešto najbolje što je moglo da mi se desi u životu, i ekvivalentno je pikniku u prirodi na nekoj planinčini.

Tu sad ima i druga strana, što ja čuh, da taj jonizator uvlači samo dim, da ne bude zagušljivo, ali da ne uvlači štetne materije u vazduhu. One, navodno, ostaju. Tako da se truješ, ali to ne vidiš.

Sve u svemu, aparat šljaka. Stvarno. Ja zadovoljna, baka zadovoljna, uvek primeti kada ga ne uključim, pa malo kašlje, pa dođe da me podseti, ako ne reagujem na njeno kašljanje.

Taj jonizator, ima neki filter na koji se lepi taj dim, i te štetne supstance. I piše u uputstvu da treba povremeno da se očisti. Običnom krpom. Dali mi i rezervni, ako sjebem ovaj.

Pre neki dan, ona noćna lampica na jonizatoru poče da crveni, nešto se postidela. Ja, shvatih da se ukakila, tj prepunio se taj filter, pa red je da ga očistim. Izvadim ja ono, i majko mila, koja su ono govna! Crno bre brate, lepljivo, fuj! Ribala ja onaj filter, uglancala nekako. Osušila, vratila na mesto i šljaka opet. Bruji, a ne šteti.

I razmišljam se, mamu mu yebem, ako se taj glupi filter tol’ko usere za manje od mesec dana, kako li izgledaju moja pluća kad pušim ovoliko mnogo i onoliko dugo koliko me sramota da vam kažem?!

Sve sam ih nešto zamišljala kako su crna, lepljiva i veličine, pa jednog kivija. Nije ni čudo što uz stepenice ne mogu se popnem. ( a i debela sam)

Al’ ne mogu da prestanem. Stra’ me i da zamislim kako bih prestala. Ubila bih nekog garantovano, pa bih jela i imala 300 kila, pa bih ubila još nekog što sam debela.

Yebo me jonizator….i ko ga izmisli!