Osećam se posrano i popišano
Osećam se kao govno
Osećam se bespomoćno, ljuto i besno
Još ljuća sam zato što ne mogu da vam ispričam tačno situaciju tj situacije koje su me dovele u ovakvo stanje. Što ne mogu da vam napišem tačna imena, vreme, događaje. Jebi ga , ne mogu.

Vaspitavana sam da budem dobro dete – da kažem dobar dan, doviđenja, da se ne dernjam po prodavnicama, u gostima, da bacam đubre u kantu, ne po ulicama
Vaspitavana sam da budem dobar čovek. Ne činim zlo nikome, da se borim za pravdu, da tražim maksimum od sebe, da pomognem svakome kome je pomoć potrebna, a ja sam u stanju da je pružim.

Ovo je priča o tome. U poslednjih nedelju dana i nešto jače bila sam u situaciji da mi je pomoć potrebna. Ne velika, nikako! Nešto sasvim malo, nikog ne remeti, čak niko ne treba da se potrudi ni milimetar više od onoga što inače radi. A mogla sam da tražim više. Ali ja sam želela da budem čovek – da nikoga ne remetim, ”deranžiram”, da ne budem na smetnji. Ja sam budala.

U proteklih nedelju dana i nešto jače susrela sam se galerijom nesposobnjakovića, bezobraznika, lenština, pokvarenjaka, ljudi koji su mi sa najslađim osmehom na licu govorili ” Naravno”, ”Svakako”, ”Bez problema” ili uvijeno u celofan sa istim tim osmehom ”Jebi se idiote”.

Nisam ja pala sa neke tropske biljke, znam ja u kakvom ”uređenju” živim. Svesna sam ja da se ovaj svet okrenuo naopačke, ako je i ikada bio na svom mestu. Obično oko takvih stvari samo pristojno popizdim. Ali ova se tako direktno tiče mene. Jer me dovodi u situaciju da ne dam maksimum od sebe. Da uradim nešto mnogo manje od onoga što znam da mogu i da treba.

A ja to ne želim! Ne želim da me uvuku u svoj svet. Ne želim da me srozaju na njihov nivo. Ne želim da životarim. Ne želim da budem pizda i muvator. Ne želim da radim stvari ofrlje, da fušerišem i zabušavam. ODBIJAM da se pretvorim u njih i živim po njihovim pravilima. NEĆU!

I tako sam danas stajala po kišici, plakalo mi se. Zapalila cigaretu, odstajala po kiši, pustila dve – tri suze, završila cigaretu i napravila plan ”B”

Nije onako kako sam prvobitno želela, nije maksimum koji može da se izvede, ali je najviše u ovim uslovima. Stvarno najviše. Ali to najviše, je za mene tako malo. I zato se osećam toliko bespomoćno i grozno.