Uprkos tome što je malopre pao, i zadržao se sneg. U martu!
Uprkos tome što grad propada, što nema od čega da se živi jer ga svakakve budale pljačkaju, a svakave budale to trpe.
Uprkos tome što se saplićem o svakakvo đubre na svakom koraku
Uprkos tome što me svake večeri sačekaju 13 kera ispred zgrade u želji da me gricnu
Uprkos tome što škole i obdaništa nemaju krov…
Uprkos mnogo toga
Ja ga volim. Stvarno
Jer se samo u Boru mogu desiti neke stvari.
Samo u Boru se može ući u kafanu gde te konobari dočekaju nasmejani, besplatnom tequilom samo zato što si došao
Samo ovde će te konobari pitati koju muziku da puste
Isti ti konobari, će ovde, izaći iz šanka i đuskati sa tobom celu noć
Samo u Boru se gost u kafani može popeti na uzvišeno mesto, i igrati go, dok mu cela kafana aplaudira
Samo ovde se u kasne jutarnje sate dele pljuge, onako bratski
Samo ovde dva drugara pričaju celu noć na vlaškom i ruskom, iako ne znaju ni jedan od ta dva jezika
Samo u Boru, u kafani se može iste večeri vesiliti uz EKV, Moloko, neki trens, Tool i Panteru
I zato, a i zbog još mnogo čega volim ovaj grad.
Stvarno ga volim!
Ali dok se ne otopi ovaj sneg, ja iz kuće ne izlazim.
Što je mnogo, mnogo je