Majke mi.
Umorna sam mnogo ovih dana. Spremam diplomski, čitam literaturu, pišem, izmišljam toplu vodu, iako je diplomski rad samo jedna obična formalnost, koja po meni ne bi trebalo da postoji. Nebitno, to je druga priča. Znači pišem diplomski. Idem u teretanu. Ugojila sam se. Ne ono ženski ”ugojila sam, se jaooooo! Vidi koliko mi dupe?!”, nego sam se ugojila i tako ja hoću da smršam. Imam neku glupu bolest, za koju terapija zahteva da budem kući, jer u određeno vreme moram da pijem lek i da jedem. I tako se onda cimam zbog toga. Nigde ne mogu da odem, jer moram da se vraćam kući da pijem lek. A lek se pije. Nisu tablete ili pilule. Ne mogu da ga ponesem sa sobom. Imam i drugare, ali se sa njima ne viđam toliko. Ne stignem, ne radim ništa posebno, ali jednostavno ne stignem. Imam i momka, moju lepšu polovinu. Ljubi ga Ivana.
Lepša polovina me voli, stvarno. Volim i ja njega. I pošto se volimo, mi se i viđamo. Stalno. Nemam ništa protiv, osim kada imam nešto protiv – obaveze, umor ili kada mi se jednostavno spava kao sada.
Jutros ja napravila ovaj blog. Interesantno mi, stvarno. Čačkala tu nešto. Otišla u prodavnicu, pokupila račune, dala baki na uvid da vidi da je ne potkradam, otišla u teretanu, otišla u Dom Zdravlja da zakažem mami pregled, vratila se kući ispisala malo tople vode u onom diplomskom i čula se sa lepšom polovinom.
Ja bih da spavam. On kaže u redu.
Zove me posle 10 minuta da me pita nešto, ja sam zamisli budna. Šta radim? Čačkam nešto oko bloga. Sram me bilo. ‘Em pišem po forumima, ‘em sad ‘oću i blog. A i spava mi se. I što sada ja ne spavam? Izgleda, kada se ne viđam sa njim, smem da spavam, ali ne smem da imam blog.
Dobro. Naljutim se ja, naljuti se on
Sad malo ne pričamo
Ja nastavila da čačkam blog
I iznervirala se malo, pa mi se više i ne spava toliko
Mada ću zainat i da čačkam blog i da spavam
I da imam super – mega – giga – ultra blog!
Pa da mu bude još više krivo!