Znata sada, ono, na televiziji kada puštaju filmove, što ima one oznake u crvenim kružićima, starosna granica ispod koje deca ne bi trebalo da gledaju filmove? E ja bih te kružiće turila na sve ljubavne filmove i romantične komedije. Ne može da te upropasti Kill Bill ili neki sex, koliko može da te upropasti ljubavni film. Tačka!

Ozbiljno, većina tih ljubavnih filmova ima početnu premisu, da će, onda kada sretneš svoju srodnu dušu, da te opali grom ili neki čekić u stomak. Glavni problemi će ljubavnicima biti, to što su rođeni u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu, u pogrešnoj dimenziji, što imaju pogrešnu mamu, tatu ili pogrešnu najbolju drugaricu ili drugara. Kada se te prepreke razreše, uz puno debilnog humora, onda će oni živeti srećno i zadovoljno do kraja života. Jes’ fut!

Nigde ti oni ne pokažu kad neko prdne, podrigne, ne opere kadu, ne opere zube. Kad te taj koga toliko voliš, nervira samo što diše u određenom trenutku. Toga nema.

Ja sam se tako kao klinka zajebala, gledajući te filmove da ljubav tako laka. Još sam imala kao primer moje roditelje koji su već sto godina zajedno, iz pelena, i koji se i dan danas vole kao tada. Zaključak se sam nameće meni – ljubav je laka, samo kada je nađeš. Opet fut! Pa sam tako tresnula glavom i dobila potres mozga. Od tog potresa mozga sam prešla na drugu stranu – ako je ljubav prava, ona mora da je teška, skoro i nemoguća.

Da li u skladu sa tom filozofijom ili sa mojom blesavom ličnošću, takve sam ih i birala – Nemoguće! Propale, teške, isfrustrirane, nedopravljene, zauzete, narkomane, narkofile, ”mamofile” itd. I svaki put mi dopizdi. Pa onda padnem u depresiju, jerbo ljubav nije ni laka ni teška. Kakva je onda? Niko me nije naučio.

Ne kažem ja sada da nisam volela, i da u svom ovom ludilu, nisam ja imala neke vredne veze, ali one se upravo pucale zbog prvog gore navedenog – ljubavnih filmova. Dobro ne baš zbog njih, već zbog njihovog uticaja da sve treba da bude lako. I sa moje, i sa druge strane.

Na sreću, moja lepša polovina ne voli da gleda ljubavne filmove. Tako da taj problem nemamo. Ali imamo gomilu drugih. Pošto sam ja kraljica skandala u našoj velikoj familiji, moji momci nikada nisu mogli da budu po PESU i JUSU. Sa lepšom polovinom sam ih još malo razmrdala. Naime, mlađi je od mene pet godina. Uff, jaka stvar kažete vi. Kažem to i ja. Međutim, kada ih pokopam svim logičnim argumentima, oni prelaze na nešto ovako tipa – ”Ma nije to velika razlika uopšte, ali u vašim godinama, da ste malo stariji”. Da smo malo stariji, šta? Da li bismo uopšte imali taj razgovor da sam ja muško, a on žensko? Ne, sve bi bilo u redu. Double standard, again!

Nego, nebitno, što bi Mahlat rekla, šta ja njemu da radim što se on kasno rodio. I ne reagujem na provokacije, a i uglavnom su prestale.

Nisam ni htela o ovome da pričam, rasplinula sam se. Htedoh da kažem da je moja lepša polovina operisana od bespotrebne patetike i holivudskih iluzija. Da sam ja osoba u njegovom životu, koja ga najverovatnije, NAJVIŠE NERVIRA. Jer sam ja teška, komplikovana, pomalo razmažena, blesava, ćudljiva, ponekad sebična, nepromišljena budala. A on me voli. Uprkos svemu tome. To je ljubav.

Eto, to sam ‘tela da kažem, ako me razumete šta sam htela da kažem.

Photobucket