Čitam Suske kako piše, između ostalog, da te u ovoj zemlji gledaju kao nenormalnog ako ne gledaš razne parade, menjanje žena, operacije, veliku braću i slično. To me podseti na jedan skorašnji susret sa starim prijateljem, kojeg sam uvek smatrala jednim od pametnijih i normalnijih ljudi.

Krene on meni da objašnjava, kako, ako sam ja tako pametna i otvorena, ne bi trebalo da pljujem po stvarima o kojima ne znam dovoljno i da bi prvo trebalo da vidim i znam neke stvari, da bih mogla da sudim o njima. Moje argumente, da mi je dovoljna sekunda toga pa da me bude sramota i da mi 6 čulo odmah proradi za đubre i nekvalitet, nije hteo da uvaži. Krenu on meni da objašnjava kako je njemu život jaaaaaakooooo lakši od kada je prihvatio kontakte sa drugom stranom i postao čovek od kompromisa.

Pošto sam ja, dokazano u prošlom postu, budala, krenuh ja da preispitujem svoj zdrav razum. Možda sam ja ipak malo snob, mislim toliki narod gleda toga, jeste narod je glup, ali možda tu ima nešto interesantno. A i ako nema, bar ću moći da kažem – eto gledala sam, sranje je. Iako ću da umrem od sramote ako kažem npr da sam gledala ”Kursadžije” ili tako nešto…

I tako reših ja da budem žena od kompromisa, i sinoć sa ogromnom glavoboljom krenem da šetkam kanale na tv, ne bih li zatekla takvu neku emisiju za opštenarodno veselje. Kao za baksuza (ili na sreću) nisam naletela ni na jednu takvu emisiju. Ali naletela sam na nešto drugo. Na nekom kablovskom kanalu naletim ja na one emisije o plastičnim operacijama. Mislim se, i ovo je nešto! ‘Ajde da odgledam ovo. Još ima najava za 2 uzastopne epizode, milina! Sve se uzbudih.

Krene emisija, pa kao tu neki doktor i njegova žena kako imaju bračne probleme, ne slažu se u vaspitanju dece. Uuuuuu jebote, ovo je još edukativnog karaktera, ja kao budući pedagog odma’ se zainteresovala. Pa pređu na drugog doktora kome žena treba da se porodi, pa se svađaju jer on ne bi hteo da bude prisutan na porođaju. Drama, jebote, što bar semenke nisam kupila, ali operacija još uvek nigde.

Ti doktori, naime, rade u Holivudu, kao mnogo su uspešni, lepi i doterani. Pa onda idu u neku popizdinu da pokažu buduću manekenku, kojoj sve ide u životu, osim posla, jer nema velike, pristojne grudi. Tu se ja odmah zainteresujem. Super! Većinu svoje adolescencije sam propatila zato što nemam grudi, sada ću valjda da vidim kako život može da mi bude uspešan ako imam grudi.

Onda se opet malo vratiše na bračne probleme, pa idemo na operaciju. Ako niste znali, ako hoćete da napravite sise, to možete uraditi na 3 načina. Prvo: mogu da vas iseku negde ispod grudi i da vam ubace one balone. To je najbezbolnije, ali vam ostaje ožiljak, a to nikako nećemo. Zatim, vam mogu iseći bradavice (skrooooz) i otvoriti vam sise. Majke mi, skinu bradavice kao poklopac i onda kroz taj otvor ubace one balone punjene silikonom, i posle vrate poklopac, zašiju sve. Bez ožiljka. Treći način, koga lep doktor sa bračnim problemima, psoebno preporučuje mladim devojkama, je da vam iseku pupak, ubace dve šipke ispod kože od pupka do grudi, rastegnu vam kožu i onda kroz te šipke ubrizgaju neki rastvor da vam se napumpaju grudi. Bez ožiljaka. Fabulozno.

Dok sam ja odgledala ovo, smučilo mi se nekoliko puta. To je bre čerečenje, invazija na telo i koj’ bi normalan čovek prolazio kroz ovo, ja nemam pojma. Moje grudi mi već tada mnogo lepo izgledale.

Onda su radili neke liposukcije, gde im zavuku neku šipku od pola metra u salo i onda ga isisavaju. Majko moja mila kao ono jezivo izgleda, kao da ih biju, sakate. A ono salo, curi li curi. Pa su jednoj to salo stavljali posle u dupe, da ima ”brazilsku zadnjicu”. Fuj.

Posle su lomili neke noseve nekim čekićima, zatezali neke face, punili usta nekim čudima uz napomenu da ih masiraju svakih sat vremena narednih 24 sata, a ja se smanjivala u onoj mojoj fotelji. Na kraju prikazaše onu manekenku kako pozira pored nekih automobila, sa novim prekrasnim sisama, zahvaljuje se doktoru koji je rešio probleme sa ženom oko vaspitanja svoje dece, a onaj drugi je dobio sina i prisustvovao porođaju.

A ja, kao žena od kompromisa, zaključim da niko normalan ovo đubre ne može da gleda i da sam izgubila sat vremena u životu. Ali ostajem dosledna sebi, ovih dana ima da odgledam neku paradu ili sličnu emisiju, čim je u’vatim. Pa ću vam ispričam kako je bilo.