Ana je moja sestra.
Čitala je moj blog, pa se rastužila što nje nema u opisu kako se moji dragi ljudi bude.
Ana živi u Španiji, udala se i otišla tamo.
Anu nisam videla od juna prošle godine, možda je to nekima malo, ali meni je kao cela večnost.
Ana je moj najbolji prijatelj i moja srodna duša. Čini mi se da nas dve činimo kompletnu osobu. Ma koliko različito izgledale.
Ja crna, ona plava
Ja visoka, ona niska
Ona volim matematiku, ja ne.
Ona voli ljuto, ja ne.
Ana i ja smo se tokom puberteta mnogo tukle, u stvari tukla je ona mene, jer ima crni pojas u karateu.
A onda, odjednom, postala mi je najbolji prijatelj. Odjednom samo njoj mogu reći neke stvari i da ih kompletno razume. Ne dovodi ih u pitanje. Mislim da je ona, pored mojih roditelja, jedina osoba koja me kompletno prihvata ovakvu blesavu kao što jesam.
I onda je Ana otišla. Koliko god da sam patetična po prirodi, nisam za stvari kada ljudi nastavljaju da žive. Iako sam se isplakala tada na aerodromu kada je odlazila i nisam ja odlazila sa aerodroma dok je nisam videla da je nestala iz mog vidokruga.
I tako je ona otišla. Bogu hvala na internetu i na Skype-u. Pa se vidimo i čujemo, nekada satima. Pravimo prave porodične večere, razgovaramo, ona nam svira gitaru, peva i slično.
I tako sve to manje boli, izgleda kao da ti neko manje nedostaje.
Ali nije tako.
Nedostaje me bolno!
Nedostaje mi način na koji se kreće kroz kuću, ulicom, kao da je ceo svet njen
Nedostaje mi njen osmeh. Njen zagrljaj, iako ga retko daje.
Nedostaje mi njena praktičnost. Njen humor. Njeno razmišljanje.
Nedostaju mi oni razgovori.
Boli me kada pomislim da je ona negde tamo sasvim sama. Ne sasvim. Ne sama. Ali je tamo. Boli me kada se razboli, a mi nismo tu pored nje. Boli me kada ima problem, a znam da neće da nam se požali, da nas ne brine.
Srećna sam, i istovremeno ljubomorna, što stiče iskustva bez mene, koja nikada neće moći da proživi sa mnom.
Ali da sam je zaboravila?! Nikako! Nikada! Nemoguće!
Kako zaboraviti nekoga ko je hteo da vas ubije knjigama kao bebu?
Kako zaboraviti onoga ko vam je pravio kostim Zvezdane Duge, sa sve pojasom iz koga iskače duga?
Kako zaboraviti nekoga ko je tu kraj vas, kada svi ostali odu?
Ana je moja sestra i ja je volim! Tačka! Dalje je sve suvišno i prebanalno za objašnjavati.
A što se tiče njenog buđenja, iskreno i ne sećam se baš najbolje, ali znam da se uvek budila ljuta